Међу безбројним чудотворним иконама Пресвете Богородице, мало која је тако дубоко уткана у духовни живот српског народа као Тројеручица. Она није само једна од најпоштованијих светиња Свете Горе, већ и Игуманија манастира Хиландара, небеска заштитница његових монаха и икона пред којом су вековима узношене молитве у данима страдања, болести, ратова и великих животних искушења.
Српска Православна Црква данас, 25. јула (12. јула по старом календару), прославља њен празник, подсећајући да Пресвета Богородица никада не престаје да посредује пред својим Сином за све који јој се са вером обраћају.
Како је настала Тројеручица
Историја Тројеручице нераскидиво је повезана са Светим Јованом Дамаскином, једним од највећих богослова Православне Цркве и најпознатијих бранилаца светих икона у доба иконоборства.
Због клевете коју су против њега подигли непријатељи, осуђен је без праведног суђења. По наредби калифа одсечена му је десна рука – управо она којом је писао своја дела у одбрану православне вере.
Када је добио дозволу да преузме своју одсечену руку, Свети Јован је целу ноћ провео на коленима пред иконом Пресвете Богородице. Није молио за исцељење само да би поново користио своју руку, већ да би наставио дело које је сматрао својим животним призвањем – да сведочи истину и брани свете иконе.
Предање каже да му се Пресвета Богородица јавила у сну и рекла да је његова молитва услишена. Када се пробудио, видео је да му је рука чудесно срасла. Само је танак ожиљак остао као трајни подсетник на страдање и Божију милост.
У знак благодарности, Свети Јован је израдио сребрну руку и приложио је на икону. Управо по тој трећој руци икона је добила име – Тројеручица. Та сребрна рука и данас се налази на чудотворној икони као сведочанство чуда које је Црква сачувала кроз векове.
Ово чудо није само сведочанство Божије силе, већ и победе истине над клеветом, вере над страхом и љубави Божије над људском неправдом. Оно потврђује Христове речи: „Шта је у људи немогуће, у Бога је могуће.“ (Лк. 18, 27)
После овог догађаја, чак је и калиф схватио да је учињена велика неправда. Затражио је опроштај од Светог Јована, који је потом напустио световни живот, замонашио се у Лаври Светог Саве Освећеног код Јерусалима и наставио да пише дела која су до данас међу најзначајнијим у православном богословљу.
Како је Тројеручица стигла у Хиландар
Пре свог упокојења, Свети Јован Дамаскин оставио је завештање да се његова чудотворна икона преда ономе Сави кога је, према древном предању, најавио Свети Сава Освећени. Вековима касније показало се да је то био Свети Сава Српски.
Када је Свети Сава дошао у Лавру Светог Саве Освећеног, монаси су, према завештању свог оснивача, препознали да је дошло време да му предају Тројеручицу. Тако је ова велика светиња стигла у српске руке, а потом и у Хиландар, где се и данас чува као једна од највећих драгоцености српског православља.
Предање говори да је у време турских освајања и великих страдања Србије икона поново кренула на чудесан пут. Да би је сачували од непријатеља, монаси су је ставили на леђа магарета и препустили Божијем промислу. Вођено Божијом вољом, магаре је прешло дуг пут и стигло пред Хиландар. Према предању, чим је испунило свој задатак и донело икону пред манастир, угинуло је. У знак сећања на овај догађај, хиландарски монаси и данас сваке године врше свечану литију до места на којем је Тројеручица поново стигла у своју светогорску обитељ.
Зашто је Тројеручица Игуманија Хиландара
Посебно место у историји Хиландара заузима догађај који се догодио после упокојења једног игумана. Братство није могло да се сложи око избора новог старешине, па су несугласице временом постајале све веће.
Тада се догодило нешто што је заувек променило живот манастира. Икона Тројеручица више пута је чудесно проналажена на игуманском месту у храму, иако су је монаси сваки пут враћали у олтар. Тек када се једном светогорском подвижнику јавила Пресвета Богородица и поручила да она сама преузима игуманство над Хиландаром, братство је разумело да је то њена воља.
Од тада па до данас, Тројеручица је Игуманија манастира Хиландара. Игуман манастира седи са стране, док место старешине припада Пресветој Богородици. Пре сваког важнијег послушања, монаси се поклањају њој као својој небеској Игуманији и траже њен благослов.
Порука Тројеручице и данас
Многи пред овом иконом траже исцељење, помоћ у болести, мир у породици или снагу да издрже тешке дане. Иако Црква сведочи о бројним чудима која су се догодила пред Тројеручицом, њено највеће чудо није само исцељење тела, већ обнова човекове вере и наде.
Трећа рука на икони није тек успомена на један догађај из прошлости. Она подсећа да Господ може да обнови и оно што човеку изгледа неповратно изгубљено. Тамо где престају људске могућности, почиње да се открива сила Божије благодати.
Зато празник Тројеручице није само сећање на давно чудо. Он је сведочанство да Пресвета Богородица и данас заступа све који јој притичу са смирењем и вером, увек упућујући на свога Сина, као што је рекла на свадби у Кани Галилејској:
„Што год вам рече, учините.“ (Јн. 2, 5)
Управо у тим речима налази се суштина поштовања Тројеручице. Она не задржава поглед на себи, већ човека увек води Христу, једином истинском Исцелитељу и Спаситељу света.
За Фондацију Пријатељ Божији: Мирослав Стевановић