Научници су успели да реконструишу текст са 42 странице древног рукописа Новог завета који је вековима сматран изгубљеним. Како је објавило Друштво за библијску археологију (Biblical Archaeology Society), реч је о Кодексу Х, грчком рукопису из 6. века који садржи делове Посланица Светог апостола Павла. Откриће, међутим, не доноси непознату посланицу или нове библијске стихове. Његов значај је у томе што истраживачима омогућава да много боље виде како је Свето писмо било организовано и читано пре готово 1.500 година.

Међународни тим истраживача предводио је професор Герик Ален са Универзитета у Глазгову, који се бави историјом и начином преношења текста Новог завета. Истраживање је било усмерено на Кодекс Х (Codex H, GA 015), један од значајних раних грчких рукописа Павлових посланица.

Шта се сада може видети у древном рукопису

Кодекс Х је настао у 6. веку, а његова вредност није само у старости. Он припада раним сачуваним сведоцима једне хришћанске традиције која је Павлове посланице организовала помоћу спискова поглавља, наслова и других ознака које су читаоцу помагале да се снађе у тексту. Тај древни систем поделе и обележавања, познат као еуталијевски апарат, показује да је Свето писмо било живо коришћено у Цркви, а не само преписивано. То се посебно добро види на примеру Посланице Светог апостола Павла Титу.

Данас је Посланица Титу подељена на три поглавља. У систему који је коришћен у Кодексу Х, њен текст био је подељен на шест целина, са кратким насловима који су читаоцу помагали да препозна садржај појединих делова. Та подела не значи да је Посланица некада имала другачији садржај, већ да су древни читаоци њен текст организовали другачије него што је то учињено у савременим издањима Библије. Једна од тих целина обухватала је оно што данас читамо као Титу 3,1–9, а њен наслов упућивао је на послушност властима и Христову кротост. Такав наслов читаоцу је пружао смерницу за разумевање одломка који следи.

У Кодексу Х сачувани су фрагменти спискова поглавља за Посланицу Титу, као и делови спискова за Посланице Галатима, Јеврејима и Прву Тимотеју. У рукопису се налазе и ознаке старозаветних места која су цитирана у Павловим посланицама, као и трагови рада древних писара и каснијих читалаца – исправке, белешке и друге ознаке. Кодекс Х зато не чува само речи Павлових посланица, већ и трагове начина на који су те речи читане и коришћене.

Каснија историја рукописа подједнако је занимљива као и његово порекло. Негде око 13. века, Кодекс Х је растављен у манастиру Велика Лавра на Светој Гори. Пергамент је у средњем веку био скуп и вредан материјал, па су листови старијих рукописа понекад поново коришћени за израду или поправку других књига. Тако су се делови Кодекса Х временом нашли на различитим местима. Данас су његови фрагменти раштркани по збиркама и библиотекама у Италији, Грчкој, Русији, Украјини и Француској, док се делови налазе и у самој Великој Лаври.

Како су прочитали оно што више није било видљиво

Научници су зато морали да посматрају Кодекс Х не као један сачувани предмет, већ као делове једне давно растављене књиге. Управо је каснија употреба његових листова оставила трагове који су вековима касније омогућили истраживачима да дођу до првобитног текста.

Када су листови Кодекса Х поново употребљени, преко старог пергамента стављани су други текстови. Али старо писање није нестало без трага. Мастило је оставило хемијске трагове на пергаменту, а на појединим местима остао је и својеврсни огледални отисак текста који је некада био написан на другом листу.

Такви трагови сувише су слаби да би се видели голим оком, али и даље носе информацију о некадашњем писању.

Истраживачи су, у сарадњи са Електронска библиотека раних рукописа (Early Manuscripts Electronic Library), зато користили мултиспектрално снимање – фотографисање истог материјала под различитим таласним дужинама светлости. Дигиталном обрадом снимака могуће је издвојити разлике које људско око не примећује. На тај начин трагови старог мастила и писања, невидљиви при обичном посматрању, поново могу да постану читљиви. Истраживачи су за ове невидљиве остатке старог писања употребили израз „ghost text“ – „дух текста“. Комбиновањем мултиспектралног снимања, дигиталне обраде и других метода проучавања рукописа, успели су да реконструишу текст који одговара 42 изгубљене странице Кодекса Х.

Радиокарбонским датирањем додатно је потврђена старост пергамента, која одговара 6. веку. Тако су трагови који су вековима били готово невидљиви постали нови извор података о древном рукопису.

Рукопис који открива како су хришћани читали Павлове посланице

Значај овог открића зато је много већи од самог броја од 42 странице. Оно што се добија јесте нови увид у један веома стари начин читања већ познатог библијског текста. Истраживачи су добили могућност да повежу фрагменте који су вековима били раздвојени и да поново сагледају делове једне књиге која је давно престала да постоји као целина.

За историју хришћанства то је драгоцен увид у начин на који су древне хришћанске заједнице организовале библијски текст и како су се читаоци у њему сналазили пре него што су савремена поглавља и стихови постали уобичајени начин његовог означавања. За читаоца Светог писма можда је најзанимљивије то што нам један рукопис стар готово 1.500 година омогућава да завиримо у време када су се Павлове посланице читале у другачијем облику књиге – без савременог система поглавља и стихова, али са сопственим системом подела и наслова који су хришћанима помагали да препознају и памте садржај. Кодекс Х тако открива не само историју једног древног текста, већ и историју његових читалаца. Његове поделе, наслови, белешке и исправке показују како су једне хришћанске заједнице те речи читале, разумевале и користиле.

Професор Герик Ален истакао је да количина нових доказа о првобитном изгледу Кодекса Х представља значајан допринос разумевању историје хришћанског Светог писма. Истраживање је реализовано уз подршку Templeton Religion Trust-а и британског Arts and Humanities Research Council-а, уз сарадњу Велике Лавре и других институција.

За јавност и стручњаке припремљено је дигитално издање реконструисаног Кодекса Х, док се штампано издање очекује. После готово 1.500 година, делови текста који су вековима били скривени у траговима на другим листовима поново су доступни за читање.

За Фондацију Пријатељ Божији: Никола Животин