На данашњи празник Светих и праведних Јоакима и Ане, родитеља Пресвете Богородице, вреди се подсетити једне необичне и чудотворне иконе Свете Ане која се годинама поштује у православном храму у Филаделфији. Икона је 9. маја 2004. године, на Мајчин дан, почела да мироточи, а мироточење се наставило годинама. Пред њом су се молили бројни верници, а са њом су повезана и многа сведочанства о исцељењима и помоћи, нарочито женама које су се молиле за дар материнства.

Данас се икона налази у Манастиру Светог Тихона Задонског у Пенсилванији, где је од јесени 2012. године трајно похрањена. Мироточење је престало, али црквени извори наводе да је икона наставила да шири необичан и пријатан мирис, а братство манастира сведочи о помоћи и исцељењима која и даље доживљавају они који јој приступају са вером.

Икона је првобитно била у Руској православној цркви Пресвете Богородице „Свих жалосних Радост“ у Филаделфији. Њена прича нераздвојно је повезана са архимандритом Атанасијем Масталским, који је био старешина те парохије и њен чувар, а касније је са иконом обишао бројне православне храмове широм Америке.

Икона која је настала из благодарности Светој Ани

За архимандрита Атанасија веза са Светом Аном почела је још у детињству.

Када је имао седам година, доживео је тежак пад са другог спрата. Задобио је сложени прелом руке, а лекари су имали потешкоћа да пронађу пулс. Његова мајка Ана добила је уље Свете Ане из једне локалне парохије и њиме направила крсни знак на руци свог сина. Према сведочењу самог архимандрита, око сат времена касније лекари су поново пронашли пулс.

Рука је зарасла, а Атанасије је касније говорио да је и данас у потпуности користи. Лекари су му предвиђали артритис у повређеној руци, али он је приметио да га има свуда осим у њој. Због тога је Свету Ану сваке године посебно помињао у молитви и тражио њене храмове где год би се налазио.

Касније, док је служио у Јерусалиму, Атанасије је дошао на помисао да наручи икону Свете Ане. Замолио је сестре у руском манастиру на Маслинској гори да осликају икону.

Икона је завршена 1998. године, а потом је донета у храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму и благословена код Гроба Господњег. После тога је стигла у Филаделфију.

На њој Света Ана у наручју држи малу Марију – девојчицу која ће постати Пресвета Богородица. Тако је икона за Атанасија била више од једне нове светиње у храму. Она је била плод његове дугогодишње благодарности Светој Ани.

На Мајчин дан икона је почела да мироточи

Догађај који ће ову икону учинити познатом догодио се 9. маја 2004. године, на Мајчин дан који се у Сједињеним Америчким Државама тада прослављао.

После богослужења један посетилац, син оца Виктора Потапова, приметио је нешто необично на икони и упитао архимандрита Атанасија да ли је видео да је влажна око манжетни. Када су пришли и пажљивије погледали, видели су да се влага налази око манжетни Свете Ане и око златних делова који окружују икону.

Атанасије је одмах рекао парохијанима да не додирују икону, већ да је фотографишу.

Три дана касније подигли су икону са постоља да би је фотографисали. Тада их је сачекло још веће изненађење: задња страна иконе била је натопљена миром. Пошто је икона била благо нагнута, миро се ширило уз њену задњу страну и унутар рама. Када су је подигли, простором се проширио снажан и пријатан мирис. Архимандрит Атанасије је касније сведочио да је тај мирис био присутан од самог почетка.

Убрзо су направљене фотографије и послат извештај епископу, митрополиту и деканима. Од маја до октобра чекало се да митрополит Лавр дође у Филаделфију. Када је дошао, поклонио се пред иконом, помолио се и лично је прегледао.

Уследиле су молбе верника да икона дође и у друге храмове. После добијеног благослова почела је њена дуга мисија по Америци.

Мироточење није било краткотрајно. Црквени извори бележе да су се на икони појављивали видљиви токови и капљице, нарочито на манжетни леве руке Свете Ане и њеном левом покривалу, као и на другим деловима иконе. Течност је описивана као благо уљаста и мирисна. Касније су се појављивали и спори трагови мироточења на другим местима.

Према сведочењу архимандрита Атанасија, мироточење је временом постајало све обилније – од појединачних капи и суза, преко спорих трагова, до читавих токова мира који су се сливали низ икону. Једном приликом, како је причао, на крају пробе хора верници су приметили да је икона сува, а до краја пробе поново је била испуњена миром.

Према извештају Епархије Источне Америке Руске Заграничне Православне Цркве, икона је обилно мироточила од 2004. до 2010. године. После тога мироточење је престало, али је остао њен карактеристичан, пријатан мирис.

Света Ана и дар потомства

Убрзо су почела да се шире сведочанства о чудесној помоћи Свете Ане.

Посебно место у тим сведочанствима имале су жене које су годинама имале потешкоћа са зачећем или којима је било речено да су неплодне. Према речима архимандрита Атанасија, многе од њих су после молитве пред иконом затруднеле.

У првим годинама после доласка иконе у Филаделфију, говорило се нарочито о помоћи женама у проблемима везаним за материнство. Верници су у знак захвалности почели да приносе сребрна срца, а благословено уље Свете Ане постало је толико тражено да је број бочица које су припремане порастао са тридесет прве године на хиљаду наредне, а затим на око хиљаду и пет стотина.

Атанасије је то уље називао „Златом Свете Ане“.

Једно од сведочанстава које је испричао односи се на брачни пар који је изгубио две бебе. Када су поново дошли пред икону и помолили се, после девет месеци добили су девојчицу којој су дали име Ана.

Други пар, из Џорџије, годинама није имао деце. Супруга је сваки пут долазила да се моли пред иконом када би Атанасије долазио у њихов крај. Једног дана, уочи његовог рођендана, свештеник му је саопштио да жена није могла да дође јер је управо родила дечака.

Атанасије је говорио и о свештеничком пару који није могао да има децу, а после доласка иконе добио је своје дете. Помињана су и друга сведочанства о чудесној помоћи породицама које су чезнуле за потомством.

Сведочанства о исцељењима

Са иконом су током њених путовања по Америци повезана и друга сведочанства о чудесној помоћи.

Атанасије је говорио о малом дечаку из Русије који је тешко боловао од рака. За њега су се молили пред иконом, а дечак му је касније, када га је срео, рекао: „Оче, више немам рак.“

Испричао је и причу о жени која је била трудна, а лекари су јој рекли да је дете умрло и да ће морати да буде уклоњено. По савету архиепископа Антонија из Украјинске Православне Цркве (Московске Патријаршије), она и њен муж су се помазали уљем и молили. Када је жена у понедељак дошла код лекара, он је установио да је дете живо и потпуно здраво. Икона је касније била присутна и на крштењу те бебе.

Таква сведочанства пратила су икону док је путовала од храма до храма. Она није остајала само у руским православним парохијама. Посећивала је храмове различитих православних јурисдикција, а Атанасије ју је називао „амбасадором добре воље“.

Света Ана, мајка Пресвете Богородице и бака Господа Исуса Христа, тако је долазила у сусрет православним верницима различитих народа.

Икона у српским православним храмовима

Посебно је драгоцено што је мироточива икона Свете Ане стизала и у храмове Српске Православне Цркве у Америци.

У марту 2007. године донета је у храм Светог Николе у Стилтону у Пенсилванији. Том приликом служен је акатист Светим Јоакиму и Ани, а присутни верници су, према извештају СПЦ, видели како се током богослужења на икони појављује миро.

Икона је долазила и у српски храм Светог Ђорђа у Елизабету у Њу Џерзију. Архивски извештај из 2009. године бележи њену посету парохији, где су се верници пред њом молили за спасење и напредак свог народа. У извештају се наводи и да је то већ био трећи долазак иконе у ту парохију.

Тако је икона Свете Ане, која је своју чудесну појаву започела у једном руском православном храму у Филаделфији, стигла и пред српске православне вернике, који су је дочекивали молитвом и акатистом.

Од Филаделфије до Манастира Светог Тихона

После година проведених у филаделфијском храму и бројних путовања по православним заједницама, икона је од јесени 2012. године трајно похрањена у Манастиру Светог Тихона Задонског у Јужном Канану у Пенсилванији. Тамо се и данас налази и представља једну од посебно поштованих светиња манастира.

На празник Свете Ане верници се окупљају пред њом, чита се акатист и служи молебан, а верни приступају да је целивају и да буду помазани освећеним миром.

Архимандрит Атанасије провео је последње године свог живота у Манастиру Светог Тихона и упокојио се 5. фебруара 2016. године. Икона је остала у манастиру као сведочанство његове дубоке благодарности Светој Ани и као место пред којим се верници и данас моле.

Мироточење је престало, али прича о икони није престала. Остали су њен пријатан мирис, сведочанства о чудесној помоћи и, пре свега, молитве људи који пред њом траже заступништво Свете Ане.

На њој Света Ана не стоји сама. У њеном наручју је мала Марија – будућа Пресвета Богородица. И зато ова икона носи посебну утеху свима који се моле за породицу, за децу, за здравље и за оно што човек не може да добије сопственом снагом.

Света праведна Ана доживела је старост без детета, а онда је, по Божјој вољи, добила кћер која ће постати Мајка Спаситеља света. Њен живот зато и данас говори свима који дуго чекају, који се моле и који не престају да се уздају у Бога.

А прича о мироточивој икони Свете Ане као да наставља управо ту исту поруку – да молитва није узалудна, да Свети не заборављају оне који им се обраћају и да Божје време долази онда када човек најмање очекује, али увек у Његовој промисли.

Нека нам је на помоћи Света праведна Ана, мајка Пресвете Богородице!

За Фондацију Пријатељ Божији: Никола Животин
Извори: Манастир Светог Тихона Задонског, Православна Црква у Америци, Епархија Источне Америке Руске Заграничне Православне Цркве и архивски извештаји Српске Православне Цркве у Америци.