"Има више од двадесет хипотеза које покушавају да објасне полтергајст - каже професор Г. Гуртовој. "Запазили смо извесну аналогију између појава полтергајста и лопатасте муње". Шта је приморало поштованог професора да се приклони једној оваквој "дубокоумној" хипотези? Очигледно, подједнака неразумљивост за науку и једног и другог феномена. Према подацима А. А. Горбовског , "проблемом полтергајста већ много година се баве истраживачи из различитих лабораторија и научних института у земљи, на територији од Прибалтика до Новосибирска и од Лењинграда до Закавказја". Резултат је двадесет теорија.

Дакле, како видимо, званична материјалистичка наука је у објашњењу овог феномена доспела у ћорсокак. Као, уосталом, и сваки пут када се суочава с пројавом невидљивог света у земаљској реалности.

Међутим, одгонетка полтергајста се скрива већ у самом његовом називу који у преводу с немачког значи "бучни дух". Дух, који својом буком и поступцима наноси штету људима. За хришћанина ту нема никакве загонетке ко је то - све је то увек онај исти лукави демон који неуморно тражи човекову пропаст. О томе да је нечисти дух у стању да производи сва та "чудновата дејства" која доводе у безизлаз совјетске научнике, очигледно је показано у првом поглављу наше књиге, посвећеном природи и својствима палих анђела. Али да у читаоцу не би остало сумњи у вези с тим, анализирајмо неколико најкарактеристичнијих случајева појаве полтергајста.

Најпре се обратимо у далеку прошлост, када је вера у људима још увек била јака и када су демоне дочекивали и односили се према њима на одговарајући начин.

У зиму 1666. године цару Алексеју, другоме цару из династије Романових, јавили су да се у московском сиротишту близу Иванова манастира, појавила нечиста сила. Неко невидљиви тамо лупа дању и ноћу, вришти грозним гласом, и што је главно, не даје да спавају житељима сиротишта, збацујући их с постеље. Тада је по савету бојара цар наредио да се пронађе и доведе код њега преподобни Иларион, о коме се говорило да му је дата власт над духовима. По царевом наређењу, појавивши се у сиротишту, преподобни је тамо одслужио са сузама и ревношћу вечерњу службу и наредио свима, прекрстивши се пред спавање, да се ништа не боје и да легну да спавају.

"Ја сам се већ у страху покрио бундом и замотао се у њу" - писао је сведок и летописац догађаја.

"Борио се преподобни са оним ђаволом око пет седмица, прилежне молитве своје Богу творећи, и воду светећи и свуда кропећи; од онога часа демон мало по мало ишчезе отуда коначно, и никада тамо више не уђе".

Као што видимо, благочастиви цар руски је с бојарима, без помоћи било каквих научно-истраживачких института, одредио узрочник насталог нереда и тачно је одредио курс лечења, упутивши на место несреће преподобног Илариона. Овај је молитвом, уз помоћ благодати Божије, изагнао нечистог духа.

Но, а како се реагује на појаву полтергајста у наше време? Наводимо следећи карактеристичан случај: "Владимир И. је увек био чврсто убеђен да чудеса у животу нема. Он је заузимао атеистичко становиште. Али после женидбе у четрдесетој години (други брак), почела су чудеса у свим трима становима које су он и жена променили за четири године. Усред ноћи у ноћном ормарићу наједном се разлеже лупање. Износе га у другу собу - он ућути. Десетак минута је тихо, а затим се лупање премешта у други ноћни ормарић. Владимир је био немоћан да учини било шта, а жена се смејала, јер јој је све то, изгледа, било познато од петнаесте године. Стакла су вибрирала.

Испод пода се разлегала продорна шкрипа и завијање, као када неко с напором отвара тешка врата на зарђалим шаркама или стари сандук. Жена је говорила да их 'он' истерује. За све време заједничког живота - а прошле су године - 'он' није напушта супружнике. Једном 'га' је Владимир утледао властитим очима и сматра да је чудом остао жив... Гледали су се тридесетак секунди. 'Његов' поглед парализује. Немогуће је дисати и кретати се. Преостајала је још једна одбрана - ко ће кога надјачати погледом. 'Његов' је поглед продоран, гневан и спаљујући.

'Он' се истопио, журно узмичући према зиду, ушао је у њега, а очи су му ишчезле последње. Владимир је стигао да га добро разгледа - до појаса. Висина му је око метар и по. Лице дугуљасто, сувоњаво, очи мале, нос танак, дугуљаст, вероватно око осам до десет центиметара. Уши округле, правилне, ширина рамена око 30 центиметара. Сав је покривен мрком длаком.

Последње године заједничког живота 'он' је лупао помамно. Жена је говорила Владимиру да ништа добро не треба очекивати. Ускоро су се развели, омрзнувши једно друго. Затим, када је Владимир већ живео без жене, 'он' је долазио једном (и ишчезао). Заједно са женом нестала су и чудеса".

Из приче постаје јасно да људи, незаштићени вером и благодаћу Божијом, бивају беспомоћни пред нечистом силом. Ко није чуо, нарочито у селу, за приче о кућним духовима и њиховим обесним шалама које збивају са људима и животињама. А ко је он, тај кућни дух? - па исти онај 'домаћи' ђаво који је припао Владимиру као "мираз" заједно са женом. Како се овде не сетити Саре, из књиге Товитове (Тов. 3,8), коју је заволео демон Асмодеј и убијао је све њене мужеве прве брачне ноћи. Као последица овакве "љубави" демона према Владимировој жени породица је била разорена, супрузи су се разишли, међусобно се омрзнувши. То је такође била последица атеистичког васпитања које је развезало руке нечистој сили, учинивши супруге мистично беспомоћним пред невидљивим светом.

Размотримо још један случај. У породици Белоусових (у граду Горком), чудновати догађаји су почели увече 13. новембра 1988. године. Падао је намештај, телевизор је јурио по соби, с прозора су летеле саксије цвећа. Када су супружници, спремивши некако стан, отишли на посао, мало касније, у 11 часова сусетка је морала да позове ватрогасце: испод закључаних врата куљао је дим. Испоставило се да се запалио сточић испод телевизора. Како је затим установило вештачење, затворени сточић је букнуо изнутра. Овим случајем су се позабавили специјалисти научници. Када је син Белоусова, који има 13 година, био подвргнут хипнози, поставили су му питање: "Ко је померао орман?" Дечак је одговорио: "Створење налик на јежа или свињу са рогом, али без ногу". /.../

Према подацима А. Горбовског, шест оваквих случајева су проучили чланови секције паранормалних појава у Горком.

Појава полтергајста може бити резултат враџбине, када неко, омрзавши своје ближње и желећи да им нашкоди, или сам врача и шаље на њих нечисту силу (полтергајст), или се обраћа ради тога професионалном врачу. У свим појединостима можемо испитати механику оваквог деловања обративши се житију свештеног Кипријана, где се описује зло које је овај чинио људима у време када се још увек дружио с нечистом силом. Као и у она времена, када су се све његове смицалице разбијале о веру, пост и молитву свете Јустине, тако се и сада сва чаробњачка дејства претварају у прах у сукобу са силом Божијом. Али за то је, пре свега, потребна хришћанска вера људи, пост, молитва, црквени живот са исповешћу и причешћем. У нарочитим случајевима Црква такође користи нарочите егзорцистичке молитве које се налазе у великом Требнику.

И сам сам више пута имао прилике да користим овај чин приликом освећивања домова чији су се домаћини жалили на појаву демонске силе у њиховом домаћинству. Она се испољавала у честом боловању и угинућу стоке, осећању нелагодности у кући, различитим страховањима. После исповести и причешћа домаћина, када су они почињали да посте, да се моле и воде црквени начин живота, служен је поменути молебан и, по правилу, све неспокојство домаћина би нестајало.

Али има случајева када није лако изагнати одмах демона из куће. То зависи од силе демона (његовог хијерархијског степена - видети, поглавље бр. 1.), начина живота домаћина и молитвености свештеника, која је повезана с његовим личним животом, подвигом поста, јачином вере, целомудрености и чистоте.

Забележени су случајеви када пали духови не шкоде превише, већ се просто баве ситним хулиганством, навикавају људе на себе и као да постају уобичајени део човекове домаће атмосфере. Карактеристичан пример за то је познати случај који је узбуркао јавност, а догодио се у једном дому грађевинских радника у Москви.

У јесен 1988. неко је покуцао на врата собе где су живеле три девојке: Фљуза, Тања и Фируза. Отворивши врата, нису никога приметиле. Од тог тренутка почели су необични шумови и померање ствари самих од себе по соби. Узрочнику ових појава девојке су наденуле име кућног духа и "зближиле се" с њим. На сва њихова питања он им је одговарао уз помоћ куцања, ако је да, онда је једном, ако је не - два пута. При томе је кућни дух испољавао задивљујућу обавештеност о свим областима живота. Овакво општење одушевило је младе жене грађевинце. На њих су обратили пажњу, почели су да долазе научници - да изучавају феномен. Затим је кућни дух дао пристанак и другарице су заједно с њим одвезли некуда на изучавање.

У овој причи може се видети добровољни савез с палим духом, савез који потиче из религиозне неписмености девојака, њиховог атеизма и одсуствовања јасне представе о оностраном свету и његовим законима. Демон - кућни дух постепено је овладао умовима другарица, оне су почеле да опште с њим и да слушају његове савете. А зашто је палом духу то било потребно? - можете упитати. Одговор на ово питање даје следећи случај јављања полтергајста.

Од 5. јануара све до данас у једној соби студентског дома Саратовског универзитета, где живе три девојке, почели су да се јављају чудни гости. При томе је њиховој појави претходило непријатно стање девојака у којем су се оне и будиле. Ако је гост поклањао пажњу једној, друге су биле у потпуној обамрлости и ујутру би откриле да су изгубиле на тежини и обрнуто. Једном је у собу ушла веома висока жена у дугом мантилу (пре тога закључана врата ујутру су нађена отворена); села је на кревет и почела да гледа у девојку коју је већ обузимао бес и која је помислила: "Шта им свима од мене треба?" Жена је сместа реаговала: "Дај ми твоје васкрсење". Исти циљ демони имају и приликом својих контаката с људима, какво год обличје они узимали и каквом год се одећом маскирали.

Резимирајући све што смо рекли, неопходно је истаћи да су учестале појаве полтергајста у нашем друштву последица његове недуховности и развраћености, када демони, не наилазећи на отпор, отворено улазе у живот људи и, поробљавајући их, погубљују њихове душе.

Свештеник Родион Петроградски