СПЦ се не слаже са предлогом статуса Цркве на Косову и Метохији, предвиђеним у резолуцији за преговоре са властима у Приштини. Темељни став је да би за Српску православну цркву у покрајини, њен правни статус, храмове и објекте, држава требало да захтева међународне гаранције.
Ово ће, између осталог, бити главна тема данашње седнице Одбора за КиМ Светог архијерејског синода, која ће бити одржана у Призрену. Извесно је да ће ово црквено тело одбацити део платформе коју је као полазну основу за преговоре усвојила Народна скупштина, али и да ће формулисати сопствени предлог. Састанку ће, поред чланова Одбора, присуствовати и патријарх Иринеј, као и владике чланови Светог синода.
У врху Цркве не желе да предвиђају закључке седнице, али наглашавају да предложено решење у резолуцији не одговара интересима ни државе ни цркве. На положај СПЦ на КиМ у црквеним круговима гледа се различито, али је заједнички став да би Црква у покрајини требало да буде заогрнута ауторитетом међународне заједнице.
- На седници ће бити до детаља анализиран садржај скупштинске резолуције, а посебно дела који се односи на могући положај Цркве – речено нам је у Епархији рашко-призренској. – Чланови одбора дефинисаће свој предлог који ће доставити државним органима.
За Цркву је неприхватљиво, према информацијама ”Новости”, успостављање уговорног односа између СПЦ и власти у Приштини, што је решење по угледу на статус Римокатоличке цркве у Италији. Патријаршија није задовољна ни ставом државног руководства које на неодређен начин предвиђа укључивање црквених тела у решавање будућности СПЦ на КиМ.
- Успостављање уговорног односа између Цркве и привремених институција у Приштини значило би практично признавање једностраног проглашења независности покрајине и њене владе – сматра протојереј Велимир Џомић, из Правног савета Митрополије црногорско-приморске. Његова критичка анализа текста резолуције и платформе, објављена на званичном сајту СПЦ, биће основа за формулисање званичног предлога СПЦ.
Џомић наводи и да ”воду не пије” ни српски предлог за формирање дводоме Скупштине АП Косова и Метохије, са домом региона и верских заједница, јер је у супротности са одвојеношћу државе и цркве, што предвиђа Устав Србије, али и прописи Косова.
Епархија по принципу предузећа
Заштиту Епархије рашко-призренске СПЦ би требало да тражи у оквиру прописа који важе и за сва друга правна лица на КиМ, док би светиње и културна добра била брањена међународним конвенцијама – један је од модела будућности Цркве на Косову који ће у четвртак бити разматран у Призрену. Ово решење, за многе у Цркви, боље је него ”инсистирање на неодрживим правним решењима”.