Безмало сви медији са изузетном црквених, годинама, упорно, као да на овоме свету нема ни једног нормалног човека, обасипају јавност темама о хомосексуалцима и њиховим правима и слободама. Као да су сви проблеми свијета ријешени и као да не постоје други људи осим њих. Ова кампања има за циљ само једно: да би смо морали прихватити ненормално за нормално.

Зато, бомбардован са свију страна, човјек би могао доћи на мисао да њихове мисли прихвати и пристане да је то све у реду и како Бог хоће. А није тако, није и не може бити. На нама је да истину Божију свједочимо, на Његов прави пут упућујемо ма колико то непопуларно било и без обзира за какве нас све мрачњаке држали.

„Створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га, мушко и женско створи их. И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њом.“ (1. Мојс. 1, 27 – 28) Као што видите, прва Божја заповијест, дата нам прије него ли оних Десет, Мојсију, односи се на рађање и множење људи на Земљи. Наш предивни обред православног црквеног вјенчања је уствари, слављење те Божје воље кроз законити, Богом благословени, брак и рађање дјеце у њему. Призива се Божја милост на младе људе, да се радују једно у другом, чувајући границе закона, јер је тако благоизволио Бог.

Да је Бог хтио другачије овај свијет да уреди, могао је. Кад Господу, у једној прилици, приђоше кушачи, у намјери да некако помјере границе Закона Божјег и да у њих угурају нешто по својој памети, Он, рекло би се, љутито, одговори: „Нисте ли читалиц да је њих Творац од почетка створио мушко и женско? И рекао: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. Тако да нису више двоје, него једно тијело а што је Бог саставио, човјек да не раставља“. (Мт. 19, 4 – 6) и амин.

А за наше знање и равнање, и другима, ако хоће да чују, уколико ово није довољно, могу да кажем слиједеће: У Светом писму, на више мјеста, ово питање регулисано је подробно, тачку по тачку и у свим могућим варијацијама његовим. Господ Бог никакве сумње не оставља. „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица, да се погубе, крв њихова на њих.“ (3. Мојс. 20, 13) За сваки случај, провјерио сам, ова заповијест Божја налази се у свим Библијама и доступна је свима.

Гледајући све ово чудо и покору, и како се безакоње намножило, човјек дође у искушење да се упита: Па када је све тако јасно, и Бог ама баш никакве сумње оставио није, како да су уз то безакоње толики пристали и још више их нашли да их упорно оправдавају и свијету рогове за свијеће продају? И зашто Господ све то трпи, и докле ће? Свети апостол Павле вели да ти који, гријешећи дуго и тврдоврато, „залудјеше у својим умовима и потамње неразумно срце њихово, говорећи да су мудри полудјеше… 

Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте тјелеса њихова у њима самима… Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно, а исто тако и мушкарци, оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци с мушкарцима чинећи срам, примајући на себе одговарајућу плату за своју заблуду“. (Рим. 1, 21 – 27) ( Ово: „примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду“, доводи нам у свијест ту стварну болешчину, АИДС, и о једном једином лијеку против ње.) Па даље, Апостол ово појашњава мишљу: Знају они добро да није у Божјој вољи то што чине, али како неће Божју вољу да прихвате, „предаде их Бог у покварен ум да чине што је неприлично“ (Рим 1, 28) и да својим поквареним умом све себи дозвољавају и правдају.

Видимо неке протестантске, назови, цркве како им широм отварају врата и самовољно и дрско, у Божје име, тобоже, њима дијеле опроштаје, а другима у душе пометњу сију. Зна Господ такве и давно је рекао да ће их бити који ће Његову вољу кривотворити. Пророку Јеремији, тек да се зна, рече Господ: „Лаж пророкују ти пророци у моје име. Нисам их послао нити сам им заповиједио, нити сам им говорио. Лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца својега они вам пророкују“. (Јер. 14, 14) За њих Апостол вели да су, правдајући криве, криви колико и криви и да и они заслужују смрт „јер одобравају онима који то чине“. (Рим. 1, 32)

На наше очи обистињују се пророчке ријечи да се земља оскрвни под становницима својим, јер преступише законе, измијенише уредбе, раскидоше закон вјечни. (Ис. 24, 5) Зато ће се, вели исти пророк, „земља љуљати као пијан човјек, јер ће јој отежати безакоње њезино, те ће пасти и неће више устати“. (Ис. 24, 20) И да не буде сумње, „ти који иду за тијелом у нечистој похоти“… „ у покварености својој пропашће“. (2. Петр. 2, 9 – 12) јер се за њих „чува мрак вјечне таме“ (2. Петр. 2, 17)

„Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено али не дам да ишта овлада мноме – учи нас свети апостол Павле. А тијело није за блуд него за Господа, и Господ за тијело. А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом својом.“ (1. Кор. 6, 12 – 14) 

Апостол нас, очински, као своју дјецу, савјетује: „Бјежите од блуда. Сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи, своме тијелу гријеши. Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји. Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији“. (1.Кор. 6, 18 – 20)

Ово што речено би, на спасење нам је. А и другима да би се рекло, знајући да ће „онај који обрати грјешника са пута заблуде његове спасти душу од смрти и покрити мноштво гријехова“. (Јак. 5, 20)

Аутор: Протојереј Василије Томић
Извор: vasilijeprotatomic.com