Током суботе на Светој Гори трајали су грозничави напори да се осигура одбрамбена линија и пресече пут пожару на траси старог шумског пута која се пружа од источне до западне обале полуострва дужином од око 30 км. У послу су учествовали грчки и српски ватрогасци (екипа од 50 људи из Србије приспела је у Хиландар претходног дана), припадници грчке војске, као и монаси и радници – дрвосече из Хиландара и осталих манастира са Свете Горе.
Док је хиландарски игуман са братством на самој линији одбране држао молебан за спас Свете Горе, високи ватрени стубови већ су се помаљали кроз густе крошње на удаљености од пар стотина метара. Све до вечери ватру су обуздавали авиони грчке противпожарне службе прецизним интервенцијама из ваздуха, док су се мешовите грчко-српске ватрогасне екипе на терену успешно трудиле да спрече прелазак пожара преко одбрамбене линије на положају удаљеном од манастира Хиландара само 1,5 км ваздушном линијом.
Са првим мраком авиони су били принуђени да се врате у базу, а битка на терену претворила се у неравноправан сукоб тридесетак ватрогасаца потпомогнугих са десетак возила и ватрене стихије. Кроз ваздух испуњен димом и прашином, снажно обасјан фаровима и ротационим светлима, назирале су се стотине варница које су прелетале на брањени део шуме претећи да пренесу пожар. Последњим атомима снаге монаси и манастирски радници поливали су падајуће угарке користећи флаше са водом за пиће. Борба која се одигравала на једном малом делу од око 500 метара одбрамбеног појаса у тим тренуцима деловала је пресудно, иако су исцрпљене учеснике очекивали још бескрајни километри пута дуж којих се ватрени појас још увек није био приближио линији одбране.
Негде око 22 сата и 50 минута кроз сав овај хаос полако су почеле да се пробијају капи дуго очекиване кише, а након само пар минута уследио је прави пљусак који је трајао следећих 40 минута. Иако су били свесни да киша доноси спас, ватрогасци су мирно посматрали задимљену шуму, ни тренутка не губећи присебност и опрез. Тек након пола сата постало је јасно да је битка против пожара практично добијена, иако је преостало још доста посла око проналажења и гашења заосталих жаришта. Наравно, ту је и замена „дресова“ српских и грчких ватрогасаца за успомену на ново другарство.
Стевица Трипковић
(архитекта, члан стручног савета за обнову Хиландара, дежурни инжењер у манастиру за време пожара)
Извор: хттп://www.хиландар.орг/индеx.пхп?оптион=цом_цонтент&таск=виеw&ид=435&Итемид=1