БЕОГРАД, 14. децембра – Мало погранично место Скелани на левој обали Дрине у општини Сребреница, у Републици Српској, опет је центру пажње археолога и историчара. Историјско благо сматрано заувек изгубљеним, након више од стотину година поново је на светлости дана. Реч је о открићу да су подни мозаици у Цркви Христовог рођења у Витлејему и у ранохришћанском објекту у Скеланима су истоветни.
„Приликом недавне студијске посете Израелу и Палестини уверио сам се да су древни градитељи Цркве Христовог рођења у израелском Витлејему учествовали и у изградњи сличног ранохришћанског објекта у Скеланима”, рекао је „Политици” вршилац дужности директора Археолошког музеја „Римски муниципијум” у Скеланима Драгић Глишић.
Он је подсетио да је професор историје из Бајине Баште Владимир Ђурић шездесетих година прошлог века први открио римске мозаике. „Нажалост, тадашње власти у Сребреници нису имале разумевања за значај овог открића, па су забраниле наставак истраживања и наредиле да се оно што је Ђурић откопао поново закопа”, објаснио је Глишић. Наш саговорник је казао да су на овом локалитету пре три године ископани остаци древног римског насеља за које научници тврде да су остаци царске палате која је у времену од 1. до 4. века нове ере била политички административни центар регије.
„Баш у исто време када је Римско царство 313. године дало слободу вероисповести хришћанима, римски цар Константин је с царицом Јеленом 326. године започео изградњу цркве на месту где се, по предању, родио Исус Христос. Градња цркве у Витлејему завршена је 333. године, па тако једино остаје отворено питање да ли је црква у Скеланима нешто млађа или старија од своје славне сестре у Израелу. Црква Христовог рођења у Витлејему и званично је сврстана међу три најстарија хришћанска храма на свету”, казао је Глишић.
Он је рекао да витлејемску базилику, место рођења Исуса Христа, красе велелепни стубови као и они који су пронађени у Скеланима, а који су сада депоновани у сталну музејску поставку у Црвици код Скелана. Историјски гледано, сматра наш саговорник стубови су грађени у исто време као и царска палата на левој обали Дрине у Скеланима. Глишић је додао да су „од свега тога остали само подни мозаици у главној лађи који се данас налазе испод дрвеног пода исти као у ’Муниципиуму Малвесиатиуму’ у Скеланима код Сребренице”.
„Може се рећи да је археолошко налазиште у Скеланима једно од највреднијих налаза и открића уопште у историји археологије. Неке колеге већ говоре да је ово Помпеја на Дрини. Као што су вулкани Везув и Етна затрпали Помпеју 79. године старе ере, тако је и Дрина 1896. године поплавила римске споменике на овом простору”, рекао је Драгић Глишић.
Он сматра да археолошка налазишта из разних периода на подручју Сребренице представљају изузетну културну вредност светског значаја, да заслужују пажњу и да су изазов и инспирација за археологе, али и друге научне раднике.
„Последњих шест година обављена су смо делимична истраживања доње и горње средњовековне тврђаве изнад Сребренице. Открили смо остатке римске архитектуре, мозаике и бројне предмете и споменике из тога доба. То потврђује да је ово у римско време било изузетно значајно и развијено подручје”, навео је Глишић.
Захваљујући подршци Министарства просвете и културе, Републичком заводу за заштиту културноисторијског наслеђа РС као и средствима које је пре две године обезбедила Влада РС, на чијем челу је тада био премијер Милорад Додик, обезбеђена су средства за наставак истраживања на овом локалитету.
„До изградње савременог музеја којим намеравамо заштити мозаике, артефакти, стеле и римски споменици су смештени у реконструисану школу у Црвици код Скелана која сада има улогу музеја. Преко 30 споменика је смештено као стална изложбена поставка, и након завршетка имовинско-правних односа, а процес је у току, на локалитету ’баба Анкина кућа’ биће извађено још 50 артефаката за које имамо доказе да их је депоновао Аустроугарски археолог Карло Пач приликом истраживања пре више од 100 година”, истакао је Драгић Глишић.
Боро Марић
Извор: Дневни лист Политика