MЕЂУ овим светим мученицима двојица беху презвитери, Ватусије и Верк, са своја два сина и три кћери, и монах Арпила, и мирјани: Авипа, Агнас, Риакс, Игатракс, Искос, Силас, Сигицас, Сонирил, Сајмблас, Термас, Филгас, и седам жена: Ана, Ала, Вариса, Моика, Мамика, Вирка и Анимаиса.

Ови свети мученици пострадаше 376. године од готског цара Унгериха, а у време римских царева Валента и Грацијана (364-378. г.). Због исповедања вере у Христа цар Унгерих запали цркву хришћанску и у њој сагоре ових двадесет и шест мученика.

Њихове чесне мошти касније покупи нека готска царица удовица, која беше хришћанка, по имену Гата, са својом ћерком Дуклидом, и пренесе их у грчки град Кизик. Па кад се царица Гата врати отуда у своју домовину, њу незнабошци камењем засуше. А кћи њена сконча у миру у граду Кизику.