Путује душа моја по овом свету обмана, који се труди, да својом тромошћу и масивношћу докаже битност своју… У своме страху и незнању сва се душа моја предала телу, само да би је тело што спорије и што дуже носило на путу ка кобном крају… Ван пећине, ван душе моје, где девојка рађа Бога, све је сен и пепео, заједно са тромим точковима тела.