Када Максим бејаше покрајински управитељ у Александрији, он гоњаше и злостављаше хришћане. Пред њега би изведен премудри и дивни јунак Христов Неаниск, кога издаде слушкиња његова. Управитељ Максим стављаше га у току седам дана на љуте муке, приморавајући га да се одрекне Христа. А кад увиде да га не може приморати, он га осуди на смрт. Чувши то, Христов мученик се обрадова и захвали Господу. И идући на губилиште, он се радоваше што ће примити многожељени подвиг мучеништва. За мучеником иђаше много народа, а међу народом беше и она слушкиња која га издаде. Осврнувши се, свети мученик угледа ову служавку и даде јој знак руком да му приђе. Када му она приђе, он јој даде златан прстен који скину са своје руке, и рече јој: Хвала ти, жено, што ми издајом својом причини толика добра. Када стиже на губилиште, мученик се помоли Богу, па му глава би одсечена. И тако овај блажени јунак прими од Господа венац мучеништва.