Живео у време цара Диоклецијана (284 - 305 г.) и био епископ у граду Куриону на острву Кипру. Због своје хришћанске вере и апостолске ревности би ухваћен заједно са тројицом хришћана и од стране заповедника острва Максима бачен у тамницу. Када његови сазатвореници Аристокло, Димитријан и Атанасије пострадаше мученички (види 20. јуни), стиже нова заповест од цара који наређиваше да се тела хришћана пре убијања насилују и обешчашћују на неприродан начин. Да би избегао такво срамоћење свога тела свети Филонид повеза себи главу и очи и скочи са високе стене и пре но што му тело паде на земљу он испусти своју свету душу и предаде је у руке Божје, што би откривено неким хришћанима на великој удаљености. Незнабошци му узеше тело и у врећи бацише у море, а хришћани га нађоше и чесно погребоше, што све описа епископ Аристон.