Свети Евстохије и његов нећак Гај и његова деца: Лолија, Прова и Урбан, беху из града Усаде. Пострадаше 300. године, за царовања Максимијанова и управе обласног управитеља Агрипе. Евстохије најпре беше идолски жрец; затим, посматрајући јунаштво светих мученика хришћанских и њихова необична чудеса, он напусти идолопоклонство, оде у Антиохију и крсти се. Крсти га сам епископ Антиохијски Евдоксије. Евдоксије га произведе и за презвитера. После тога Евстохије оде у Листру Ликаонијску. Тамо нађе свог нећака Гаја са троје деце своје: Лолијом, Провом и Урбаном. Евстохије их научи вери Христовој, крсти њих и све сроднике своје.Због тога их незнабошци изведоше на суд пред обласног управитеља. Овај захтеваше од њих да се одрекну Христа. Али они не хтедоше. Онда, по управитељевом наређењу, Евстохија обесише на дрво и силно га тукоше. Затим свету Лолију и брата јој Урбана ставише на муке, па им образе исекоше. А пошто Гај побожно покупи рукама својим њихову крв ради освећења, би страховито бијен по грудима и стомаку. Тада Евстохију би одсечена глава, и он прими венац мучеништва.Неколико дана после тога Гај и Евстохијева деца бише везани за гвоздени точак и мучени. Али их Бог сачува неповређене, јер заустави точак и угаси огањ који је горео испод точка. Због тога им ошишаше главе и клинцима их прободоше; онда Прови и Лолији одсекоше дојке, а Урбана тукоше дрвеним мачевима. Но пошто се блажени мученици нипошто не хтедоше одрећи Христа него Га громко проповедаху и призиваху, то им напослетку одсекоше главе, и тако ови свети венценосци узиђоше на небо.