Нико никад не добија вијенац живота без страдања, без побједе над ђаволом; ко изађе против нападача и побједи га својом храброшћу и јунаштвом, добија част и славу и свијетли вијенац. Тако и ти, душо, треба да будеш јака и отрпиш сваку непријатност и понижење, а сваки пријекор да примиш с радошћу, не само без охолости и самооправдања, него и уз тражење опроштаја, јер свака увреда, неугодност, поруга, клевета, пријекор, и сваки презир и лажна оптужба даје човјеку смирење и благодат. Ако то не поднесеш, него се жалостиш, гордиш или гњевиш у односу према ономе ко те је повриједио, нећеш доспјети у савршенство и спасти се, јер тако чине неискусни, који су обузети страстима, малодушни и слабоумни; савршенима је својствено да све то приме с радошћу и поднесу с благодарењем. Кад ђаво не може сам да напакости неком од нас, и да стане на пут добром животу, он ствара невоље које превазилазе наше снаге – хушка на нас некога од оних који су му подложни, да би преко њих, као преко својих оруђа, постигао циљ. Ако ради Царства Небеског истрпимо патње које нам људи наносе кроз непријатности, клевете и понижења, наша ће побједа имати вриједност као да је извојевана против самог ђавола.

Старац Пајсије Светогорац