Кроз пусте улице хитам, Славо моја, и улазим у храм, да певам и величам славу Твоју. И сам стојим у храму, препуном Тебе и ангела Твојих. И молим Ти се са сузама: Пробуди к Себи све успаване душе, Господе, Небодржни, све успаване душе браће моје и народа мога! Отежале су и омлитавиле душе грешника, и спустиле се до близу Ада. Вечито будна Љубави, пробуди их пре него што их смрт гурне један још корак дубље у сан, у вечити сан – у сан страшни, крај кога Ти не бдиш.