Одсуство међусобног разумевања, недостатак истински топлих и поверљивих односа са родитељима - највећа је трагедија у животу великог броја људи. Да ли сте приметили шта се дешава у случају чак и малог сукоба са родитељима, њихове мале љутње на нас? У души постаје некако хладно и празно, и постаје нам теже да верујемо у себе и да волимо људе. Ако је сукоб са родитељима озбиљан и дуготрајан, ми постајемо истински несрећни људи, падамо у депресију, неки чак покушају и да се убију.

Сукоб са родитељима личи на подсецање корена дрвета. Мали сукоб са родитељима - подсецање дела корена и, као последица, сушење дела грана. Велики сукоб - одсецање целог корена и потпуно сушење дрвета. ... Поштуј оца свога и матер своју - прва је заповест, са обећањем да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи - говори апостол Павле. Због тога је веома важно да имамо што смиренији и што топлији однос са родитељима (као и са бакама и декама). Много важније него са људима у које се заљубљујемо, са пријатељима, надређенима.

Али, како је то понекад тешко - сачувати добре односе са нашим родитељима, нарочито док живимо заједно са њима! Они нас не разумеју, не желе да нас слушају, не верују нам. Они су или сувише равнодушни или сувише досадно захтевни. Они често захтевају не оно што ми желимо, него оно што они желе. При том, чак посежу и за тим да нам бирају пријатеље, људе које волимо или професију. Постоје и такви родитељи који поставе питање само ради тога да не остане камен на камену од нашег одговора. Кажу: све радимо неправилно, и уопште ништа не ваљамо. Зар они не разумеју како су нам важне њихове речи, какав огроман утицај оне имају на нас? И, ако нам они све време говоре како ће нам све бити лоше, зар не разумеју колико ће нам, после таквих сугестија, бити теже да остваримо срећу у будућности? Зашто нас, супротно томе, не охрабре, не улију веру у нашу снагу? То је тако лако! Често родитељи траже од детета оно што му сами нису дали, нису васпитали у њему. Како је то могуће: не рећи сину, целог живота, ни једну нежну реч, а затим му претенциозно рећи: “Ти си тако груб!”? Како је то болно! Како не разумеју да је све у њима?

Сваки човек који прочита овај чланак може да промени свој однос са родитељима. Мада, нико не говори да ће то бити лако и да ће успех бити потпун. Први корак за решење проблема - разумевање. Шта је узрок томе да ти односи са родитељима причињавају толико горчине? У већини случајева, постоје два узрока: 1. Твоји родитељи не умеју истински да воле, 2. Ти не умеш истински да волиш. Ако родитељи не умеју да воле, то се, пре свега, одражава на њихов међусобни однос. Појављују се сукоби, прељубе, следи развод. Ако нису ни били венчани /мисли се на црквени брак; прим.прев/, то је већ само по себи знак неумећа да се воли. Свака рана коју наносе једно другом - рањава и тебе. Ако се растану, они, и поред све жеље, не могу да ти пруже пуноту љубави и пример здравог породичног живота, који су ти тако потребни. Растали се они или не, њихов недостатак љубави одражава се на комуникацију са тобом.

У теби, такође, нема довољно трпљења и разумевања према родитељима. Да ли си приметио да је већина ваших сукоба ипак због тога: шта је боље за тебе? Могуће је да су ти родитељи егоистични и да у нечему нису у праву, али ипак, твоји интереси, твоја срећа - њих брину више него тебе њихово благостање.

Да ли си некада ставио себе на место родитеља? Да ли си размишљао о томе да су, у неким случајевима, захтеви родитеља, чак и у оштром облику, изазвани управо љубављу, а не егоизмом? Замисли да си на њиховом месту, да волиш своје дете, како би ти поступао са њим? Ако пажљиво и поштено сагледаш своје односе са родитељима, приметићеш, пре свега, да постоје оба фактора. Ни ти, ни твоји родитељи још увек не умете да волите истински. А, у неким питањима, просто вам недостаје навика да комуницирате, као и добри манири.

Значи, да бисмо побољшали односе, треба се учити разумети и волети међусобно. Одакле почети? Природно, најбоље је почети од родитеља - да би они почели да раде на себи. Њима је лакше да утичу на нас него нама на њих. Да, то ће бити исправно само ако родитељи, на неки начин, схвате неопходност промене. На жалост, теби вероватно неће успети да им то објасниш. Зашто? Зато што је човек у стању да прими велике истине само у изузетним тренуцима свога живота. И чињенице из овог чланка неће спровести у живот сви који су га прочитали, већ само они у чијем животу је наступио такав тренутак када више не желе да живе као пре, који су спремни да преиспитају свој живот и учине корак навише, ка врху лествице, ка новом, бољем животу. Тако исто и твоји родитељи. Тешко да су они спремни да саслушају поуку о томе како да живе, утолико пре од тебе. Они наивно мисле да ће, ако те послушају, нарушити свој ауторитет у твојим очима. А, онда неће моћи да утичу на тебе, избављајући те од разних опасности.

Зато имамо један пут: почни од себе - то је општи принцип исправљања било ког односа. Наравно, дешава се да веома сажаљеваш себе. С једне стране, имаш зашто да жалиш себе. Са друге стране, од тог сажаљења теби је само теже. Та жалост је штетнија од узрока који ју је изазвао. Осим тога, жалост, као и свака мисао која изазива бол, лаже када каже да су твоји почетни услови живота много гори од деце добрих и мудрих родитеља. Где су такви идеални родитељи, колико их је?

Друго, имајући мање једног, имаш више другог. Раније се учиш самосталности, учиш да управљаш својим животом и имаш веће шансе да откријеш Онога Који те воли више од родитеља и може више да ти помогне. Како је говорио цар Давид у псалмима: Отац мој и мајка моја оставише ме, али ће ме Господ примити. Шта можеш учинити да би више волео родитеље? Можеш много.

Прво: прихвати их као своје родитеље, са свим њиховим недостацима. Ако не желиш да будеш гори од својих родитеља, не осуђуј их због њихових недостатака. Зато што постоји такав закон: оно што осуђујеш - сам ћеш поновити. Како било, то су твоји родитељи. Одбацујући их, одбацујеш самог себе. Зато их прихвати онакве какви јесу. Реци себи: “То су моји родитељи. Волим их такве какви јесу”.

Друго: буди захвалан родитељима. Признајмо једноставну истину: човек може да другоме да само оно што и сам има. Оне квалитете и могућности које имају, родитељи предају теби. Хтели би да дају више, али не могу. Када хоћеш да научиш децу нечем добром, ти увиђаш да је то немогуће ако немаш то добро у себи, а стицање добрих особина изискује доста труда.

Запамти да, за цео живот, не можеш исплатити својим родитељима све добро што су учинили за тебе. Користи могућност да им искажеш своју љубав и захвалност док су живи.

Треће: поштовање родитеља није само “застарела” библијска заповест. То је правило живота које доприноси нашем благостању. Поштовање означава, пре свега, однос поштовања унутар себе, као и у разговорима са родитељима. У спољашњем понашању, поштовање означава учтиво, пажљиво обраћање, послушност у разумној мери, трпљење њихових слабости, нарочито у старости. Поштовање ће бити непотпуно, лажно, ако није праћено жељом да им се помогне, бригом о њима и њиховом здрављу, помагањем у домаћим пословима. И, упамти: како се ти обраћаш родитељима - тако ће се твоја деца обраћати теби.

Четврто: стави себе на њихово место. Чешће, а нарочито у конфликтним ситуацијама, труди се да се поставиш на њихово место. Без тога је тешко разумети човека и изаћи изван граница свог ограниченог, егоистичног схватања.

Пето: имај поверења у родитеље. Не одбацуј непромишљено ништа што ти они говоре.

Шесто: буди одговоран. Многа деца користе политику “двоструких стандарда”. Они траже да се о њима брине као о деци, али да им се даје независност као одраслима. То је непоштено. Хоћеш да будеш независан као одрастао - преузми на себе одговорност, укључујући и материјалну страну заједничког живота. Ради, доноси новац породици. Ако то не радиш, не труди се да изгледаш као да живиш самостално.

Седмо: моли се за своје родитеље. Молитва може све! Оно што се ни на један други начин не може постићи. Пошто је Бог - Љубав, а молитва - обраћање Богу, природно је да је у питањима љубави молитва веома важна. Најпростију молитву: Господе, благослови моје родитеље, можемо изговарати у себи много пута током дана, када ум није заузет послом или учењем. Ако се речи молитве изговарају искрено, са осећањем, ни једна реч такве молитве неће пропасти. Свака реч ће увећати љубав међу вама. Наравно, може се молити и за здравље и мир родитеља, побољшање ваших односа и за друге добре ствари. Ако су родитељи умрли (јер, смрт не значи престанак нашег сукоба са њима, ако он није прекинут за живота), само нам молитва и остаје. Наша молитва за њих је - непроцењиво благо, које им је потребно више од свега, и због чега ће нам опростити све лоше што је било. Питање је само: имамо ли истрајности да се молимо за ближњег непрестано? То је јасан показатељ тога колико волимо наше родитеље. По мери таквог рада на себи, постаће ти све лакше и лакше да трпиш недостатке родитеља, да прашташ, да се не разљутиш.

Ако се ипак разљутиш и увредиш - брзо моли за опроштај, чак и ако они у нечему нису у праву. Пут љубави, који си изабрао, тражи да, смирења ради, учиниш све што од тебе зависи. Затим ћеш осетити да више волиш родитеље. Открићеш у њима тако добре особине, које ниси ни претпоставио. То ће се испољити у твом опхођењу са њима. Родитељи ће осетити промену која је у теби настала, и почеће исто да се мењају. Понекад, због ненавикнутости, страшно је молити за опроштај. Страшно је учинити при корак ка некоме. Страшно је веровати у добре особине људи. Лакше ће ти бити да пребродиш тај страх ако одлучиш да не очекујеш, у почетку, брзе промене код родитеља. Њима је теже него теби да се промене, и треба да прође неко време. Не тражи ништа од њих, тражи само од себе. Ако човек захтева само од себе, нико га не може осујетити, нико га не може зауставити.

Димитриј Семјоник, православни психолог