Љубав јесте однос које заснивају две личности у заједници и јесте ,,емоција” исхођења, несебичне делатности за оног другог. Сходно томе, две личности које заснивају заједницу у љубави испуњују оно назначење дато од Бога још на почетку времена: ,,Оставиће човек оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело"(1. Мој. 2:24, 1. Кор.6).
Човека чинe муж и жена, како је и речено у почетку: ,,И створи Бог човека, по обличју својем, по обличју Божијем створи га; мушко и женско, створи их"(1. Мој. 1:27, 1Мој. 5:2)! Сама наша природа говори о томе да смо ми део једне медаље, односно, да муж и жена нису потпуни једно без другог. Природа човека је таква да је Бог разделио људску природу на две половине, мушку и женску.
У заједници човек, мушко и женско, испуњује и етички закон љубави, јер је љубав суштина живота и љубав се остварује и изграђује у заједници. Човек је икона Свете Тројице, Бога, који јесте заједница, Љубав, и овде видимо велику тајну брака. Брак је, дакле, егзистенцијално и онтолошко назначење човека од памтивека, као што каже Свето Писмо.
Љубав доноси плод, род, а то су деца која, по речима Светог Јована Златоустог, иконишу самог Логоса Божијег, Исуса Христа у брачној заједници која је икона Цркве, односно самог Бога. Љубав, дакле, даје могућност давања рода, плода, односно могућност природне репродукције. Данас постоје и парови који једноставно не могу имати деце, али овде говоримо о могућности коју је Творац ставио, утиснуо у нашу природу.
“Љубав” између два истополна бића не може бити та онтолошка љубав, јер два истополна бића не могу дати род природним путем, па видимо да је таква љубав противприродна и неблагословена. Дејство љубави је управо плод, заоставштина. Какав плод дају истополни ,,бракови"?!
Наравно, не смемо бити ни инквизиторски осуђујући. Свако има права да се остварује како жели и да живи у заједницама каквим жели, не угрожавајући друге, али не сме да намеће своје мишљење за исправно, поготову ако то никако није, а како нам сведочи историја цивилизације и наше људске ,,природе" – није! Ни у римској империји, ни у старогрчкој држави, ни у прехришћанским цивилизацијама Мале Азије, нису били благословени истополни бракови. Такозване љубавне везе да, али бракови не, тако да овде видимо да они који говоре како је истополни брак нешто што је већ виђано у историји човечанства, једноставно – нетачно. У античкој грчкој прехришћанској цивилизацији педерастија је постојала између старијег мушкарца, аристократе, и адолесцента као норма аристократског морала са ,,образовним’’ карактером, али никако као институција брака.
Брак је, да закључимо, привилегија и ексклузива мушкарца и жене, дата од Бога, Свете Тројице који је такође заједница, породица, а човек је икона Његова.
Иван Миладиновић, теолог-вероучитељ