Тешко човеку кроз кога долази саблазан! Сваком је православном вернику прича о проласку свете Теодоре Цариградске кроз митарства добро позната. Колико се само страха у њој скупило, спознавши на сопственом искуству кроз какав суров испит пролази човечја душа после одласка са овога света. Међутим, колико ли је вас, читајући њено житије, обратило пажњу на један значајан моменат: када је света Теодора прошла митарство блуда, прељубе и митарство содомско, анђели који су је водили рекоше: "Видела си страшна и одвратна блудна митарства. Знај, ретке су душе које кроз њих лако прођу.

Цео свет плива у злу саблазни и прљавштине, готово сви људи су сластољубиви, човечије срце од најраније младости размишља о злу (Пост. 8, 21). Мало је оних који умирују своје телесне страсти и мало је оних који би лако прошли кроз ово митарство. Велики број је оних који дотле дођоше - и ту страдаше. Владари блудних митарстава хвале се да управо они, највише од свих осталих митарстава, попуњавају пакао страственим душама". Према сведочењу светих Отаца, један од карактеристичних знакова да је дошао крај света биће језиви култ разврата, гнусног телесног уживања и неукротивог сладострашћа, који ће бити присутан свакодневно и на сваком месту.

Давно, давно, свет западе у плотску чулност и неумереност, прогневи Творца и навуче на човечанство страшну казну - потоп. Тада би спашено само осам душа у Нојевој барци. Ужасну казну на себе навуче Содом - ужарени сумпор који га спржи. И опет свет прогневи Господа истим тим гресима, само још погубнијим. Али, сада Господ неће послати на нас потопе нити небесни огањ, већ ће нас оставити, отићи од нас и дозволиће да до дна испијемо "часу мржње и нечистоте", коју изабра наш род.

Оставља нас Господ да спознамо најдубљу дубину зла и отпадништва, да у свему увидимо разголићеност у бездану потпуне наказности у који може сићи разумно биће, које се поведе за сопственим чулима, самовољом и дружењем са ђаволом. Дозвољава нам да окусимо сву горчину варљиве слободе, отрован укус гордости.

А зар то није, такође, на свој начин потоп, поплава која уништава данашње човечанство?! Изливају се, надиру из широм отворених сатанских недара, гнусне, смрадне струје разврата, сладострашћа, префињеног садизма и разних изопачености. Али, најстрашније у свему томе је то што је проводник тих прљавих отпадних вода - наше срце, наша душа, наш разум. Наше жеље и гордости омогућавају такво постојање пакла.

И тако уђосмо у нови век "слободног човечанства". Свуда се чује "Слобода!", "Доле предрасуде!", "Ближе природи!", "Доле стид!", "Назад ка природи!" Жене и мушкарци, млади и стари почеше да упражњавају сва она средства која утичу на то да стида нигде више нема, научише се да униште сваку врсту скромности. Више се постидеше скромности него што су се икад стидели својих порока. Пожурише да оскрнаве девичанство или да га на сваки начин сакрију и да се представе као да су, "спознавши живот", искусни у љубави.

Телевизија, новине, рекламе и готово свака реч и поступци савремених људи директно су усмерени на сладострасни грех. Савремени хумор, досетка, сижеи уметничких дела, радости и туге, појам трагизма и среће, углавном су уперени на ову страст - блуд.

Преподобни Јован Лествичник каже: "Благи Господ нам шаље велику поруку, да се бестидност женског пола угуши стидом као неком уздом, јер ако би жене саме трчале мушкарцима, не би се спасило ни једно тело". О, Свети Јоване! Ми, несрећници, доживели смо таква времена, када многе жене, као разуларени коњи, кидају све узде стида уништивши сва честита поимања о моралу и пристојности, која се сада одржавају духом блуда, готово обнажене галопирају улицама насељених градова, прашњавим путевима села и засеока, не стидећи се страсних, ужарених погледа мушкараца и младића. Многе младе, па и старије жене, веома изазовно одевене, не само што не црвене од такве неприличне пажње гомиле мушкараца, већ настоје да на своје тело скрену и друге погледе, те да на сваки начин испровоцирају њихову нескромност. А црвене оне пре свега онда када у томе не успеју. Да, свет се креће ка бездану.

Хришћанине! Хришћанске жене, девојке, младићи, мушкарци! Размислите! Kуда срљате? Зар не видите и не чујете да већ цело човечанство игра како сатана свира. Зар не видите какве је природе култура која је преплавила свет? Зар не знамо како је погубно наводити ближње на саблазан? Зар се не сећамо речи Господњих: "А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море" (Мк. 9, 42). Или пак: "Тешко свијету од саблазни, јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан" (Мт. 18, 7).

Тешко и теби, жено, када облачиш нескромну одећу и одлазиш у друштво мушкараца! И не заваравај се: када ти тако поступаш - или обнажиш своје тело, или га утежеш у тесну одећу настојећи да истакнеш чари своје фигуре, ту се неизбежно јавља блудна страст, настојање да се испровоцира сладострашће у срцима мушкараца, и то је управо та саблазан због које - тешко теби! Господ рече: "А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему".

Изгледа да се може рећи: жено, ти си изашла из куће у еротски привлачној одећи, ишла си градом полуобнажена, многима си данас показала своје телесне чари, многе погледе си ужарила пријатношћу своје спољашњости. Зато знај, данас си правила прељубу са многима! И тешко теби, јер је данас кроз тебе улицама текла саблазан.

Ах, колико велики грех праве они који преко телевизора показују еротске и порнографске филмове или проповедају блудни грех на радио-емисијама или пак у новинским издањима и другим средствима јавног информисања!

И нису ту грешни само издавачи сличних издања, већ и продавци на киосцима, купци и потписници тих језивих часописа и новина које развраћају човечју душу.

То исто важи и за организаторе и оне који држе школе еротског плеса, наставнике "еротског васпитања" младих и друге учеснике који се директно или индиректно труде на пољу те демонске уметности.

Сви ти неморални људи директно подлежу под анатему Цркве и морали би бити избачени, изгнани из њене спасоносне заштите - и то према стотом правилу VI Васељенског сабора (као пропагатори таквих нечистих поступака, "који очаравају погледе, растачу ум и изазивају узбуђење за нечиста задовољства").

А избацивање из Цркве значи - да ти људи губе право да уђу у храм, да добију помоћ од свештеника у својој кући, да преко било кога дају своја имена за помињања на богослужењима, да буду опојани у храму, код куће или на гробљу и чак да буду сахрањени на православном гробљу. Ако се, пак, они одлуче да уђу у храм, да упале свећу и слично, не покајавши се, не пожелевши да промене свој живот, то ће им повећати грех пред Господом.

Браћо и сестре! Уразумите се! Изаберите да ли сте за Вечни живот или - вечну смрт!?

проф. В. Е. Тихонов
превела: Танкосава Дамјановић