Блажени прогнани правде ради, јер је њихово царство небеско. Блажени прогнани правде ради у најодређенијем и најширем смислу смислу значи: блажени прогнани Христа ради. Блаженство је њихово у у доживљавању правде = Христа као суштине и циља свог живота. А у томе је не само блаженство, већ и блаженство над блаженствима: само Небеско царство. Јер где је Цар Неба, Господ Христос, ту је је и васцело небеско царство, са свима својим савршенствима и блаженствима. Зато је Свеистинити и рекао: јер је њихово царство небеско. Само осећање правде у души човековој није друго до доживљај нечег небеског; а осећање Христа у души – доживљај је читавог Небеског царства са свима вечним блаженствима његовим.

Правда се подвизима претвара у личну праведност. Еванђелска смерност, постане ли трајна врлина, трајно расположење човеково, то се већ део правде Божије претворио у душу његову. Тако и кротост, и правдољубивост, и милостивост, и чистота срца, и миротворство, постану ли трајне врлине, трајно расположење човекова бића, то се већ сва правда Божја претворила у душу његову, и појављује се као његова лична праведност.

Ава Јустин