Љубав према Богу је једина љубав којом треба да љубимо све своје ближње, јер уколико љубимо ближње више него Господа, нисмо Њега достојни, и та љубав према ближњима нема своју пуноћу. Ако помислимо да радост и смисао својега живота можемо зидати на неком и нечем другом, било ко да је од овога света, онда ћемо се преварити у најмању руку. Зато што свака љубав и сваки темељ живота који није сам Христос јесте пролазан и јесте од овога света. А уколико ми предамо читавим својим бићем себе Христу и уколико Њега доживимо као своју најелементарнију и најважнију потребу, и трудимо се да у тој потреби и живимо, онда ће по мери нашега труда и све остале наше љубави и везе, све остале наше вредности, све друго што нам је важно добијати свој вечни смисао.