Пост као пуке неједење или неки други облици аскезе, попут трпљења жеге и мраза, ако немају за циљ кроћење самољубља и напредовање у љубави, пре личе на неки наказан спорт. Један Светогорац недавно је испричао како његов старац дозвољава монаху да се причести чак и иако није потпуно поштовао прописани пост, ако је, на пример, због слабости попио чашу млека у среду или петак, али да нипошто не дозвољава да приступи светим Тајнама неко ко је увредио сабрата, а није се због тога искрено покајао и измолио опроштај.