Остало је недоречено због чега изучавање Светог писма сматрам важним као православни психолог, а не само као верујућа особа. Радећи са људима на њиховим психолошким проблемима, понекад бих установила да је главни узрок њихових психолошких проблема (или разлог због којих се ти проблеми упорно одржавају уместо разрешавају) управо духовне природе. Један од тих узрока духовне природе се састоји у томе што људи гаје јаке духовне заблуде.

На пример, ако неко гаји заблуду да Бог увек кажњава и за најмањи „преступ“, тада особа чешће развија опсесивно-компулсивни приступ вери: приступа светој тајни Исповести као некој психолошкој игрици са плусевима и минусима у нади да ће тако избећи казну од Бога, никад до краја не мисли да се „савршено“ исповедила, одмах након исповести је поново обузме страх да ће је Бог казнити јер „само што се исповедила а већ је помислила неку греховну помисао“, итд.

Затим, гајење заблуде да је Бог нека безлична сила универзума наводи верујуће људе да приступају духовном животу магијски и ритуално – надајући се да , ако повуку „прави низ потеза“ да ће им то по аутоматизму омогућити да им Бог испуни оно што од Њега моле.

Затим, заблуда да Бог никада не кажњава узрокује код људи лажно уверење да грех заправо није много битна тема за спасење, вечни живот и добро стање душе у овоземаљском животу, да су границе онога што представља грех прилично замагљене, да зависе од случаја до случаја и слично. Та заблуда доводи до тога да особа себе излаже одређеним гресима који је онда често воде у анксиозну депресију, а самој особи није јасно како то да пролази кроз тако тешка стања а , ето, иде редовно у цркву и редовно се причешћује.

Интересантно је да и особе које гаје духовну заблуду да Бог увек и за сваку ситницу кажњава као и особе које гаје заблуду да Бог никада не кажњава већ да је Бог само љубав – да обе те групе особа имају врло високу анксиозност. Што доводи до закључка да Господ допушта да особу снађе анксиозност управо да би се отргла од својих духовних заблуда , без обзира на правац или пол на коме се те заблуде налазе.

Честа је и заблуда код верујућих, црквених хришћана да нека осећања увек престављају грех те да их треба потиснути или угушити – нпр. туговање за умрлом особом или рецимо осећање страха по неком питању или осећање љутње. Услед те заблуде, особе потискују ова непријатна осећања и на психолошком плану развијају низ неуротичних симптома и тегоба. У Светом Писму можемо видети да је у реду осећати тугу, страх или љутњу и под којим условима.

Када је проблем са зависности или козависности у питању, често се установљава да и тај психолошки проблем има своје духовни узроке – у неразумевању разлике између хришћанског жртвовања за друге и неуротичног жртвовања, затим у прављењу идола од односа са људима (када односе са другим особама доживљавамо као једини извор наше животне среће, нашег „бога“ коме заправо служимо), затим у жељи да контролишемо слободну вољу и слободне изборе других људи (слободу да одаберу да чине и оно што се нама не допада и што сматрамо штетним), у тежњи да нас сви воле и мисле добро о нама и гајењу заблуде да наша вредност као људског бића зависи од тога како нас други људи вреднују.

У Светом писму можемо видети како је Христос жртвовао Себе за људе али никада није упадао у козависнички однос према људима, видимо да Му јесте стало до људи и њиховог спасења, али да није био зависнички везан за одлуке појединих људи да Га одбаце, исмеју или чак презру.

Следећа честа заблуда је у вези са тиме какав Бог заиста јесте – да ли је Бог само праведан (и шта то тачно значи), да ли је Бог само милостив (и шта то тачно значи), као и да ли је Бог заиста свемоћан или постоје неке ствари (нпр. хормонски проблеми, телесне болести, одређене психичке болести, спонтани побачаји или, пак, бића попут демона) на чије деловање чак ни Он не може да утиче, које су изван Његовог домена контроле.

Честе су и дилеме и заблуде у вези са темом када Бог чини чуда, да ли ми испаштамо због грехова наших предака (када да, а када не), да ли је узрок некој нашој невољи увек и искључиво неки учињени грех, када ће нас Бог заштити од неког искушења и шта је оно што ми треба да урадимо да би нас Бог заштитио, шта значи „не искушавати Господа Бога својега“, шта значи „немој имати других богова осим Мене“, затим зашто Бог не испуњава неку нашу молитву а речено је у Светом Писму „тражите и даће вам се“…

Затим, шта Свето писмо говори о сексуалности, о браку, о улози жене и улози мушкарца, или питање где тачно пише да је мастурбација (рукоблуд) грех и зашто се то уопште сматра грехом кад се другој особи не наноси штета, итд.
У Светом писму можемо наћи одговоре на све горенаведене духовне узроке психичких тегоба.

Иако библијске беседе поступно објашњавају стих по стих и понекад ћете можда (као и ја, која сам већ имала прилике да чујем један део њих) имати утисак да та конкретна тема која се обрађује не одговара на неку вашу садашњу, »горућу» духовну дилему, ипак је јако корисно проћи читав циклус библијских беседа, јер се никад не зна када ће се неко питање појавити у вашем животу, а онда ћете се сетити да је на њега у Светом Писму већ дат одговор.

Протекло време и догађаји изнели су на површину колико ми, који за себе кажемо да смо верујући православни хришћани, гајимо различите духовне заблуде – заблуде у вези са тим шта каже Свето Писмо у погледу времена и начина појаве антихриста, затим у погледу жига звери, затим гајимо различите заблуде у погледу тога какав Бог заиста јесте, у вези са Његовом свемоћи (када ће нас Бог од невоље или вируса заштити а када неће), разлозима због којих Он допушта да нам се догоде неке непријатне ствари, болести, недаће.

Понекад Господ допусти да нас снађу нека искушења и дилеме управо да бисмо проверили своје неправилне претпоставке о Њему, да бисмо разгрнули неке заблуде о Богу и спознали какав Бог заиста јесте, а не какав смо ми МИСЛИЛИ да јесте нити какав бисмо ЖЕЛЕЛИ да Он јесте.

Често смо чули да се у Светом Писму налазе сви најбитнији одговори за нас. Међутим, дешавало се да читајући Свето Писмо ми тумачимо речи на неки свој начин и поново из тога извлачимо погрешне закључке – духовне заблуде.

Због тога, најсигурнији начин да сазнамо право значење речи из Светог Писма и добијемо праве одговоре из њега – јесте да паралелно читамо тумачења Светог Писма од стране Светих Отаца наше Цркве.

Сања Станковић, православни психолог и уредник сајта „Има наде“
Извор: imanade.org