Свако ко је некад гледао трик правог мађионичара сигурно је задивљено запљескао рукама и помислио: „То је право чудо! Како може извући живог зеца из празног шешира или, на пример, претворити обични штап у огромну гомилу папирног цвећа?" Али питање је: која је разлика између најбољег трика и обичног и простог чуда?

На крају крајева, ту и тамо се дешавају невероватне ствари, нарушава се уобичајени ток догађаја, а људи у чуду не могу да схвате како је то могуће. Међутим, постоји разлика између чуда и трика. Чињеница је да сваки трик има своју тајну. А кад га схватите, трик одмах постаје јасан и незанимљив. Испоставља се да је шешир био на кутији испод које је седео зец. А букет папирног цвећа био је сакривен у склопљеном штапу. И остаје нам само да се запитамо како то одмах нисмо погодили.

С чудом је ситуација сасвим другачија. Нема тајни, нема еластичних трака у рукаву или кутија са зидовима од огледала. Све се дешава у стварности, без икаквих обмана и спретности руку. Трик је сложен и мистериозан, али престаје да задивљује чим сазнате његову тајну. Чудо је једноставно и отворено за све очи, али оно не престаје да буде задивљујућа тајна и остаје заувек у сећању људи.

То се догодило са чудима која је Исус Христос чинио током свог земаљског живота. У њима није било ничега тајног и лукавог, али човечанство их се још увек сећа, иако је од тог времена прошло две хиљаде година. Наша прича говори о једном од ових чуда која су се догодила на обали Галилејског језера.

Напуштена обала Галилејског језера у близини града Витсаида. Таласи се полако котрљају преко приморског песка и сикћући пузе назад. Наоколо се, докле сеже поглед, налазе брда обрасла зеленом травом и фрагменти древних стена уништених временом. А на самом хоризонту, у магловитој измаглици, види се гребен Јудејских планина.

Галебови круже над таласима тражећи плен. Један је брзо слетео, а за секунду је већ полетео са сребрном рибом која удара по кљуну. Сада ће бити ручак за галебове. А недалеко од воде, магарци су везани за грмље тамариска и полако јели младе гране. Сва жива бића требају храну, а Господ даје ову храну свима у право време.

Али какво се огромно мноштво људи могло видети у близини зеленог брда са ниском литицом на врху? Можда су се и ови људи окупили како би себи купили храну на пијаци? Или су дошли да гледају наступ гостујућег мађионичара из Сирије, који зна да гута сабље и пушта ватру из уста?

Не, они су овде дошли из различитих градова и села да виде новог исцелитеља и проповедника - Исуса из малог града Назарета. Истина или не, али за Њега кажу да може само једном речју да излечи безнадежног болесника, да слепи прогледа и да ,чак, васкрсне мртве. Неки кажу да су чак видели Исуса да чини све ово, па га зато следе у нади да ће и њих излечити.

Такође, себе назива Сином Божјим и говори лепе речи о вечном и срећном животу након смрти, о Небеском Царству, до којег може доћи свако ко верује Његовим речима.

Са таквим мислима окупила се пет хиљада људи. Сви нису били свесни да су Исус и Његови ученици овде дошли да се спасу од беса и обмане цара Ирода. Недуго прије овога, цар је наредио одсецање главе Јовану Крститељу, Исусу веома драгом човеку. Слушајући о Исусовим чудима, Ирод је и њега хтео да пронађе. Зато је Исус одвео ученике на ово пусто место, далеко од царевих слуга. Ученицима је био потребан одмор, а Исус је желео да овде стекну снагу. И сам се попео на врх брда да се моли сам. Али, видевши одозго мноштво људи који долазе к Њему ради исцељења, он се сажали над њима.

И ред несрећника се протезао до врха планине. Неко је ишао савијајући се на штакама. Неко је шепао наслоњен на штап. Врло слабе водили су пријатељи или рођаци. Слепи су ходали, осећајући стазу испред себе штапом или руком држећи раме водича. Сви су прилазили Исусу, разговарали с Њим и одмах одлазили већ здрави, бацајући штаке или штап који је од радости постао непотребан. У то је било немогуће веровати, али управо се то догађало пред свима. Зато су људи стрпљиво чекали свој ред, покривајући главе пелеринама од ужареног сунца и међусобно делећи залихе воде. Свако се од њих надао да овај чудесни Човек може излечити и његову болест.

Али сада се дан ближи заласку сунца. Сенке су постајале све дуже, а вечерња хладноћа дувала је у врелом ваздуху. Ученици су пришли Исусу, окружени људима који су га жељно слушали, и рекли:„ А пред вече приступише к њему ученици његови говорећи: овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране“. Био је то разуман предлог. Али умјесто да се сагласи са њиховим предлогом, Исус је пажљиво погледао ученике и рекао:
- „Не треба да иду; подајте им ви нека једу“

Ученици су се збуњено гледали. Око брда се окупило више од пет хиљада људи. Да би се сви нахранили, овде би храну морали довозити у многим воловским запрегама. Да ли се Исус шали? Али не, озбиљан је и испитивачки их гледа, као да жели да провери да ли могу да реше задати задатак.

„Чак и ако одемо и купимо хлеб са свим новцем који имамо, то још увек неће бити довољно за тако велики број људи. Како ћемо да их нахранимо?
Исус је погледао доле окупљене људе, окренуо се ученицима и питао:
- Колико хлебова сада имате код себе?

Ученици одговорише:
- „Немамо овде до само пет хлебова и две рибе“.

А он рече: „Донесите ми их овамо“. А затим им рече: "Посадите их на гомиле по педесет".

„И заповједи народу да посједају по трави; па узе онијех пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својијем, а ученици народу“.
Такође, је благословио двије рибе и раздијелио их свима.

Ученици су полако корачали редовима и сваки је добио по комад хљеба и по комад рибе. Али ма колико дијелили, хљеб и риба се нису смањивали. „И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пунијех. Одушевљени ученици гледали су у одушевљене људе који су хвалили Исуса, и нису могли да вјерују шта се догодило. Иако су управо раздијелили овај хљеб и ову рибу сопственим рукама. Својим рукама давали су комаде сваком од оних који су сједили на трави. Остатак су сопственим рукама сакупљали у кутије ...Али нису могли да схвате како је све ово могло да се догоди.

Одакле храна?

Дакле, шта се тада догодило на обали Галилејског језера недалеко од Витсаиде? Можда је то био неки паметан трик и ученици су унапред сакрили неколико векни хлеба, да би га послије, овако - ефикасно - делили ради још веће славе њиховог Учитеља? Но, чињеница је да нису. На овом пустом месту то не би било могуће, где је све на видику, где се све види.

А поред свега тога, ови ученици нису били људи за таква лукава дела. Простодушни рибари, у овој ситуацији нису могли заиста ни за себе да се побрину: пет хлебова и две рибе за дванаест људи и Учитеља - залиха заиста није довољна.

Али одакле онда сва ова храна, која је била довољна да нахрани пет хиљада уморних и гладних људи? И све је врло једноставно и овде нема кваке. Било је то право чудо. Сетимо се како се чудо разликује од трика? По одсуству тајне и по једноставности. Напокон, Исус није само на речима, већ у ствари - Син Божији, који је сишао с неба. А ако je Син Божији, онда je и сам Бог. И ако je Бог, онда, у било ком тренутку може да створи било шта, као што је некад створио читав овај огромни свет са планинама, рекама, шумама и звезданим небом изнад њих.

Тако је видео да су људи уморни и гладни, а најближе село није било ближе од неколико сати. И било му их је жао, као што је и свима нама жао оних који се сада осећају лоше и тешко. Али са гладнима можемо делити само оно што имамо. А Бог има такву власт и снагу да чак може ни из чега створити храну за сиромашне. И овај свемогући Бог се смиловао људима и нахранио их хлебом и рибом, коју је умножио на чудесан начин. Једноставно - благословио је пет хлебова и две рибе, и они су били довољни за пет хиљада људи. Без икаквих трикова. И запитајмо се, ко још може да чини чуда, ако не Бог?

Алексанадар Ткаченко
извор: вјеронаука.нет