Литургија је то да се снабдемо, да се напунимо, дођемо, и све своје бриге простремо... Кажу, оставимо сада бриге, нема краја бригама. И да дочекамо Цара који долази и причешћујемо се, недостојни, достојни, ко то може да измери... Милости Божјој предајмо се. Не значи то немар! Не значи то оно што кажу Грци: „Две се гурају пред причешће и каже једна, не брини тетка Катарина, само да се причестим, средићу те!“ - Ал и то је народно, знате! Ми смо као деца када смо ишли на причешће, шесторо нас било, па се гурамо да се пре причестимо – Али то је била велика радост! 

Дакле, Црква је отворена, Дом Божји –То је Дом Божји! Да се сви радујемо! И да се радујемо животу као највећем дару. Замислите нисмо постојали и одједном Бог нас позвао у биће – Неопозиво нас позвао у биће! Дао нам нека упутства - И треба да имају упутства, али гледамо више у Њега у Његово Лице, и Њему се молимо, Њему се обраћамо... И с другима исто тако, као са браћом нашом...“