Деца умеју да се радују! Зато што су још непатворена - да се од деце учимо радости. Дете кад се роди, па и кад заплаче оно од радости заплаче, а кад престане да плаче онда је тек небо – зора свиће, оне сузице ко звезде испод очију. Ништа милије од таквог детета, кад га сусретнеш. Имајте то поштовање према животу! И имајте ту жеђ за животом, истинску, непатворену, дечју! 

И где год одем – само су немачка деца овако усукана, не могу њима много... Јеврејчад, арапчад, американчад, рушчад, ииии, одмах препознају шта је радост... Да имамо ту радост дечју, да будемо деца – Будите као деца – говори Господ! 

Да стекнемо ту простоту, да праштамо! Боже мој, колико човек један другога очепи, нанесе, увреди, ууууу, кад би све на томе стајали... 

Није велика мудрост сагледати само своје грехе! Свети Антоније каже: „Проспи грехе преда се, као кофу прљаве воде и преко њих гледај Бога, не дај да ти греси затамне и заклоне Лице Божје, не знам колики да су!“ 

Дакле, радост живота значи вера жива, љубав истинита, нада, отвореност и примање дара Божјег како долази, од Бога. Е, то да нам буде животни став!