Жалиш се да је твоја супруга каприциозна, да има слабости и да је живот због ње постао „црн". Размисли, драги мој, да ли си ти савршен? Зар немаш и ти своје каприце и слабости? Да ли си се загледао над собом? Чувај се" (5. Мојс. 15, 9) рекао је Бог Мојсију. То исто каже и теби: Човече-мужу, жено-супруго, пази добро на себе, пази на своју ћудљивост. Нико није савршен осим Бога. А Бог је један.
„Оче мој, спаси ме! Моја жена је луда! Шта ми све не ради! Готов сам!“, жалио се један муж свештенику. Мало после тога је и жена отишла код свештеника и она му се пожалила: „Оче мој, спаси ме! Мој муж је полудео! Шта ми све не ради! Готова сам!“
Егоизам и самооправдање на врхунцу! Пребацивали су одговорност једно на другог. Ниједно од њих двоје није имало смирење да сагледа своје слабости; да макар и за кратко време искритикује себе. Нико!
Такви људи ће имати проблеме чак и да живе са анђелом. Они ће бити криви, а оптужиће анђела. И када би живели са добрим и дуготрпељивим Христом имали би проблема – велики проблем. Јер, једно би била воља Христова а друго њихова сопствена воља, тако да би избиле несугласице. И управо би због ових несугласица оптужили Христа, а не сопствену вољу.
Треба да прихватимо чињеницу да у нашим односима правимо једну грешку: тражимо од другога да се понаша онако како се и ми понашамо; да наша ћуд постане његова. Захтевамо да постане наша верна копија: „по нашем лику и обличју”.
То се исто дешава и са супругом који од своје супруге захтева да постане његова „копија“, да размишља исто као и он, да се понаша као и он, да усвоји његову ћуд.
Међутим, томе тежи и његова жена: да њена ћуд постане његова ћуд, да њен начин размишљања постане њетов. И као што она сматра да је њено размишљање исправно, тако и муж сматра да је његово мишљење исправно. И као што она жели да буде по њеном, тако и он жели да буде по његовом. „Не! Неће бити по твоме, него по моме!“, настоји један од њих. А исто каже и на истом настоји и други. Рекао би човек ако не буде по њиховом наступиће крај света.
Обоје се суочавају са истим проблемом: да се врши његова воља. И ако не буде пронађено решење, оно исправно, избиће „грађански рат”. Са таквим размишљањима спремни су чак и да за најмању ствар стигну до крајње мере: да им се породица распадне. Због длаке у јајету — ето, шта чини егоизам! — они стављају себи омчу око врата.
Дакле, шта треба да се деси? Да се супружници свакодневно гложе, правећи од свог брака и своје породице пакао? Наравно да не. Потребна је борба! Треба да се смире, да се загледају у себе, самокритички. Нека супруга дође себи и нека каже: „како мој муж има своје страсти и своје слабости, тако и ја, као супруга, имам своје страсти и своје слабости. Треба прво ја да се побринем о себи.“ То исто нека уради и супруг. Нека покажу разумевање једно за другог, љубав, и тада ће све бити добро! „Свако нека гледа своју грбу, а недостатке другога нека покрива са љубављу“, каже грчка мудра пословица.
Јежеви су пуни бодљи. Међутим, када се приближе један другом они постају веома пажљиви. Свако пази на своје бодље да не би повредио осетљиво тело оног другог. Тако, уколико обоје буду пазили, иако су препуни бодљи, неће се избости, већ ће живети хармонично загрљени! Живеће у љубави и са љубављу зато што то покушавају, зато што то желе.
И супружници чим зажеле да живе хармонично, без гложења и убадања — ето, јежеви то постижу — довољно је само да свако од њих пази на своје бодље, на своје страсти, на своје слабости, а за добробит брака.
„Овде, нисам ја изнад тебе, или пак ти изнад мене, већ је свако од нас изнад себе“, написао је песник Јанис Рицос.
Архимандрит Василије (Бакојанис)
са грчког: Марина Вељковић
Из књиге "Брак духовни подвиг"