Дуго сам се питао и размишљао, думао пуно о томе зашто Господ даје толико потомство Ромима, кад добар део њих користи децу само за просјачења. Док сам радио у школи ,,Веселин Николић" у Крушевцу, у школи за децу са посебним потребама, као професор Верске наставе, најрадоснија деца су ми била ромска деца, увек радосна, посебно када треба да идемо у Цркву, где би радосно трчкарали улицом за мном, са невероватним сјајем у очима, где се могла видети једна непоновљива радост, да сам се питао, шта би било од њих да је сваком од њих Христос родитељ, да су им родитељи као Христос?! Мислим да не би било бољих људи од њих, али врзино коло, наслеђе из ког не могу да се исколебају, чини ствари каквим јесу.

Роми су апсолутно сви верници, верујући људи, какви год да су, они верују сви у Бога (Девла), а атеиста и нема. Веома су религиозни, на свој начин, сујеверни, али и непослушни. Пошто имам кумства у Циганмали, када год прођем кроз Махалу дочекају ме са, куме, професоре, са поштовањем и веома се радују када им Срби прођу кроз Махалу, а не обрнуто, као што се мисли. Верујем, да када би Христос прошао Махалом, да би био дочекан са цвећем и пољупцима и био би угошћен као Цар, што и јесте, а после би се, на жалост, вратили на старо, а нешто сумњам да би Га данашњи Срби уопште приметили, где се добрим и поштеним подсмева, где су ауторитети преваранти и вуцибатине, и не само Срби, него и остали диљем региона.

Ромкиње најмање абортирају, воле децу, а легенда каже, ако се нађе сироче, они га не одбацују. Наравно, има и код њих пуно мрачних страна, макроа криминалаца, вуцибатина и ленчуга, који користе јадне жене и децу за просјачења.

Ја понајмање имам право да дигнем глас о неким питањима, али за ово сам у Господу апсолутно у праву:

Старац Исихије: ,,Увек сам се питао зашто Господ даје толико деце Ромима, а углавном живе у немаштини, али онда ми је Господ дао и одговор: ,,Они од мене траже само да буду весели, радосни и да имају храну и ја им је дајем, да траже више, дао би им и више! Они су увек задовољни и весели. Моји Срби нису никад задовољни, траже и сумњају и кад добију не желе, или су незахвални или безверни, а све би им дао, само да остану у мојој Љубави. Када жени дам дете, када затрудни, дајем и ,,Гарантно писмо" у коме пише: дао сам ти дете и помоћи ћу ти да га подигнеш, не бригај, ослони се на мене и остани у мојој Љубави, и све што затражиш за дете, добићеш. Али моји Срби сумњају, предају се безверју, на крају и смртном греху, па и не добијају. Роме сам вам оставио да вас на то подсећају, на једноставност и радост живота."

,,Шта значи то да останемо у Љубави Христовој?", причао је старац ,,то значи да останемо у заповестима Његовим, да љубимо једни друге, живот, да останемо поштени, вредни, марљиви, благодарни, увек брзи на добро, спори на зло, е то је то! Господ је Љубав и дародавац живота, то очекује од нас и све би добили, о маловерни и незахвални, али ми стално сумњамо, зато на крају и не добијамо".

Теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић