По предању монаштва манастира Дохијара, испред старе манастирске трпезарије на зиду је била живописана једна јако стара Богородичина икона. Пред овом иконом био је пролаз којим су монаси ишли у трпезарију. Једне ноћи 1664. године, трпезарац по имену Нил је пролазећи по обичају испред иконе са упаљеним свећама, чуо речи: “Више не пролази овуда са свећама и не чади ми икону.”
Он није придао великог значаја овом догађају и наставио је по свом обичају да туда пролази са упаљеним свећама. Неколико дана касније је поново чуо исти глас и, поново не послушавши, ослепео. Након тога монах Нил се, клечечи испред свете иконе, молио непрекидно ноћима и данима.
Након неколико дана јавио јавио му се поново глас: “Услишена је твоја молитва и нека ти буде опроштено и нека прогледаш као раније. Објави осталим оцима подвижницима и братији да сам ја Мајка Бога Логоса и од Бога покров овом светом манастиру Архангела и помоћ и моћна заштитница, која о њему промишља као бранилац и управитељ. И нека ме од сада монаси призивају за сваку своју потребу, а ја ћу брзо услишити молитву њихову и свих православних хришћана који ми са побожношћу прибегавају, јер се зовем Брзопомоћница.”
Након тога Нил је поново прогледао. Од тада више нико није туда пролазио према трпезарији, него је место око свете иконе са великим поштовањем и достојанством ограђено и пошто гледа према западу – а простора много није било – са десне стране чудотворне иконе подигнут је свети храм украшен сваким благољепијем, посвећен Пресветој Богородици – чудотворној Брзопомоћници.
Прича о чудотворном лику Богородице у Дохијару брзо је отишла ван манастирских зидина. Захтеви за молитве са списковима имена људи којима је потребна помоћ преплавили су у манастир. Заузврат, брзо су се појавила многа сведочанства о чудесној помоћи.
Много је случајева излечења од душевних, онколошких и других болести, помоћи при порођају, у катастрофама и елементарним непогодама, случајева спасавања дављеника, избављења из пожара и других разноврсних помоћи.
И све ово није изненађујуће. На крају крајева, из историје ове иконе, испоставља се да нам сама Мајка Божија шаље поруку да се молимо. Ова нас икона подсећа и на речи Њеног Сина: „Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да? Или ако рибе заиште да му да змију? Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле? (Матеј 7: 7-11).
Пред чудотворном иконом Богородице „Брзопомоћницe“ људи се моле у свим случајевима када је потребна брза, делотворна помоћ. Човек може бити збуњен, да у очају не зна шта да ради и како да поступи, али Богородица зна и даће потребне савете. Само је потребно да је замолимо.
Кад се молимо светима, говоримо: "помозите нам!" („Молитвама тог и тог светитеља, Господе, помилуј ме грешнога“). А Богородици кажемо: спаси нас! Њене молитве су за нас спасоносне. Старац Пајсије Светогорац је једном одговорио на сумње човека: „Па, да ли је Господ дужан да ми стално помаже?“ - и, са светом смелошћу, одговорио: „Да, дужан је Господ! Он само чека да се ви лењиви окренете Њему!“
Степан Абрикосов
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Петар Волков
Извор: miloserdie.ru