Свети Марин живљаше у време цара Карина; високог порекла; још као млад бејаше члан царског Сената, сенатор. Оптужен због вере у Христа, он би као хришћанин изведен на суд, и примораван да принесе жртву идолима. Но пошто он то не хте учинити, њега обесише и мачевима секоше. Потом га на ужарену лесу положише; онда га на усијани тигањ опружише, па га у казан вреле воде вргоше. Али, чуван благодаћу Божјом, он у свему томе остаде неповређен. После тога Он би бачен у огањ; али се огањ на чудесан начин претвори у росу. Онда га вргоше међу дивље зверове да га поједу, али га ови не дарнуше. После свега тога би решено да мученика силом уведу у идолски храм и приморају га да принесе жртву. Мученик утом рече цару: Хоћу да принесем жртву боговима. - Томе се обрадова цар и његова свита. Но када сви уђоше у идолиште, Марин се молитвом обрати Господу Христу, и идоли попадаше и разбише се. То веома озлоједи цара, и он нареди те мученику одсекоше главу. Тако свети Марин предаде душу своју Господу; а свето тело његово би побожно погребено од стране богобојажљивих хришћана.