Знај да ће у последње дане настати времена тешка… Зло ће се силно размножити, минираће народе и царства,
и устаће народ на народ, и царство на царство; настаће глади и помори и земљотреси и страхоте и буне, и невоља
велика каква није била од постања света нити ће бити… (из посланице апостола Павла Тимотеју)

Кроз све данe и све ноћи сви људи, а са њима и за њима и сва твар, хитају последњем дану, у који ће се свршити тајна овога света и историје људске.… Нема бића ни твари које поток времена, јурећи коритом простора, неће снети у тај последњи дан. Тим даном време ће завршити своје постојање; а пοшто је то Богом одређени дан у који ће Он судити васељени, то се он и назива – дан суда, дан гнева и откривења праведнога суда Божјег. Но пошто се у последњи дан Син има јавити као судија у слави, то се овај дан назива још - дан Сина Човечјега, дан Господњи, дан Христов, дан Господа нашега Исуса Христа.

Као што је време почело своје постојање Христом, тако ће га и завршити Њиме: последњи дан биће у исто време и дан другог доласка Христовог.

У тај необични дан престаће да постоји време. Тада ће се збити чудна реч Светог Откривења: „Времена неће бити више“. (Откр. 10, 6.) На неки тајанствени начин време ће утонути у вечност. Али, док нам је у Светом Писму јасно откривено шта ће се све догодити у последњи дан, није нам откривен сам тренутак у који ће наступити тај дан. То је остало сакривено у неиспитаним дубинама Божанског ћутања, и сачињава недокучиву тајну Божију. Она је сакривена и од Анђела и од људи, и живи у неприступачној светлости Божјег свезнања.

Благовест је Светог Откривења: Господ ће по други пут доћи; а када - то не знамо. По промислитељском човекољубљу Божјем то је сакривено од нас, да бисмо даноноћно стражили над собом помоћу светих врлина очекујући Спаситељев долазак. На то указује Спасово упозорење Његовим следбеницима: Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш; (7 Мт. 24, 42;) стражите, јер не знате дана ни часа у које ће Син Човечији доћи. (Мт. 25, 13.)

Таква промислитељска изненадност другог доласка Спасовог корисна је за праве хришћане, али не за оне који су душу своју раслабили, помрачили пороцима, загадили страстима, и на тај начин постали плен „окамењене неосетљивости“. (Молитве пре спавања; молитва седма, у којој се православни хришћанин моли: Господе, избави ме од сваког незнања, и заборавности, и малодушности, и окамењене неосетљивости.)… Зато, будите готови, саветује Спаситељ, јер у који час не мислите доћи ће Син Човечији. (Мт. 24, 44.)

Но, иако нас је Господ, спасења нашег ради, оставио у неизвесности ο часу Свога другог доласка, није нас оставио у неизвесности ο знацима који ће претходити Његовом другом доласку и ο сигналима који ће наговестити близину Његовог доласка. Ти су знаци: проповедање Еванђеља свима народима, свој твари; обраћање Израиља Христу; појава Антихриста; велики потреси међу људима и у природи: ратови, револуције, глади, помори, земљотреси, велики знаци на небу.

Када у личности и делатности Антихриста зло буде на врхунцу своје стравичне моћи и власти, доћи ће Господ Христос у неописивој слави и сили Свога Богочовечанског добра. То ће бити највеличанственији тренутак у историји земље: сусрет апсолутног Богочовечанског добра, оличеног у Господу Христу, са апсолутним ђавочовечанским злом, оличеним у Антихристу. Тада ће Господ Христос бити толико надмоћнији од Антихриста, да међу њима борбе ни бити неће, јер ће Господ самом појавом Својом убити Антихриста и искоренити и њега и његово зло светлошћу доласка Свог.

Непосредни сигнал другог доласка Спаситељевог биће појава крста на небу, као символа спасења нашег, као знака искупитељског подвига Спасовог: Тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу. (Откр. 1,7) Свети Златоуст благовести: Тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу, то јест крст, који је светлији од сунца. Јер сунце се помрачује и скрива, а крст се јавља; он се не би јавио када не би био далеко светлији од сунчаних зракова.

Васкрсење мртвих збиће се при Другом доласку Господа Христа. О томе сведочи сам Спаситељ: „Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјег, и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда“. (Јн.5,28-29.)

Васкрсење ће се састојати у томе што ће се силом Божјом тела свих умрлих људи поново сјединити са својим душама и постати духовна и бесмртна. О томе Апостол Павле каже: „Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност“. (1.Кор.15,44. 53.)

Што се тиче оних људи који се при Другом доласку Господа Христа буду затекли живи на земљи, њихова ће се тела у трен ока изменити у духовна и бесмртна. О томе свети Апостол Павле вели: „Нећемо сви помрети, али ћемо се сви изменити, уједанпут, у трен ока, кад затруби последња труба. Јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се изменити“ (1.Кор.15,51-52.)

При свом Другом доласку Господ Христос ће, пошто васкрсне све мртве, обавити Општи или Страшни суд. Овај ће суд обухватити све људе свих времена: нико га од људи неће моћи да избегне. …Као свезнајући, свемилостиви и свеправедни Бог Он ће свима и свакоме судити по божанској правди и милости. Тада ће се обелоданити не само наша дела него и све наше мисли, осећања, жеље и речи, и ми ћемо морати пред свевидећим и свеправедним Судијом дати одговор за све. И Он ће нас осудити не само за рђава дела, него и за рђаве мисли, и за нечиста осећања, и за ружне жеље, и за рђаве речи. Јер је Он рекао: „Кажем вам, да ће за сваку празну реч коју рекну људи, дати одговор на дан Суда“. (Мт.12,36.)

Страшни суд биће суд апсолутне правде и апсолутне милости Божје, јер ће Господ свима и свакоме судити по својој бескрајној правди и бесконачној милости, тако да нико неће моћи да криви Бога за неправду или немилост. Свезнајући и свемоћни Господ ће учинити очигледним све што је ко урадио у телу са боголиком душом својом, са божанским талантима својим. Сва дела свих људи, како добра тако и зла, и све мисли, жеље, осећања и речи, биће потпуно обелодањени и непогрешно измерени на теразијама вечне правде и милости Божје.

Пошто на Страшном суду ништа неће бити изостављено, заборављено и превиђено, то ће сваки човек посебно и сви људи укупно осетити и увидети сву праведност и сву милост Божју и према праведницима и према грешницима. И при непоречној очигледности доказа грешници се неће изговарати ни правдати. При томе ништа неће бити ни преувеличано, ни умањено, већ све непристрасно утврђено и непогрешно измерено, јер Бог не гледа ко је ко. (Ср. Кол.3,25) И свима ће људима, како праведницима тако и грешницима, бити сасвим очигледна савршена праведност суда Божјег; и сви ће јасно увидети, да би свеправедни и свемилостиви Господ престао бити Богом када би другачије судио.

Страхота и ужас Страшнога суда за грешнике састојаће се нарочито у томе што ће сви они у том тренутку јасно сазнати и очигледно увидети: да је Исус Христос заиста Бог, да се заиста оваплотио ради спасења свих, пострадао за све, дао свима благодатна средства спасења, да је заиста Он једини Спаситељ људи, да је његово свето Еванђеље заиста једини прави смисао и циљ човекова живота на земљи, да је његово Име заиста једино име којим се људи могу спасти грозне бесмислице греха и смрти и избећи вечне муке у вечном царству греха и зла – паклу. Тада ће сваки, који за живота на земљи није поверовао у Христа као Бога и Спаситеља, неодољиво осетити свим својим бићем, да је тим самим још на земљи осудио себе на вечне муке.

Свети Ава Јустин Ћелијски