Сведочење официра ЈНА о светој Петки
Један официр ЈНА (и члан партије) затечен је једном да клечи на коленима на поду београдске капелице удубљене у стени испод зидина калемегданске тврђаве, посвећене Светој Петки. Kад га је неко од верника упитао како он, као војно лице, тако слободно испољава своја верска осећања, упркос партији која му то забрањује, он је одговорио:
”Ова црквица ми је спасла живот. За време Другог светског рата ја сам овде у близини био нападнут од стране немачке патроле и гоњен полицијским псима који су ми били за петама. Спас сам потражио у овој пећинској црквици која тада није имала ни врата која би ме могла заштити, од паса. Утрчавши у црквицу ја сам очекивао да ће пси ући и растргнути ме пре доласка патроле. Међутим, пси су стигли и лајали, али нису улазили даље од прага. Утом су стигли и полицајци и један од њих је крочио унутра са пиштољем и батеријом. У том трену, створила се однекуд испред мене нека жена у црном оделу и ставши испред мене раширила је свој плашт да ме заклони. Војник је шарао батеријом и преко мене и преко свих зидова и углова капелице и није ме видео. Био сам за њега невидљив! Војници су ођурили даље, а жена у црнини је нестала. Тек после неког времена које сам провео у сну, ја сам скупио храброст да изиђем из капелице, не знајући да ли су моји гониоци још у близини, али је напољу све било мирно и деловало је умирујуће.
После сам сазнао да је ова Црквица посвећена Светој Петки. Бацивши поглед на икону, видео сам да је Она била обучена у црне хаљине и тако сам је препознао. Она ми је спасла живот и зато ја долазим овде да јој се захвалим”.
Исповест породице из села Витановац о светој Петки
У селу Витановцу, код Kраљева, живела је породица у којој се десила трагедија, али која се некако завршила срећним крајем. Та породица није поштовала црквене празнике и недеље, него су радили и у те дане. Једног дана, домаћица је изишла на пут да сачека аутобус у коме је требало да стигне њен муж, да му руком махне да не свраћа из аутобуса нигде у село, него да жури кући да плати кречару набавку и довезени креч. Био је празник. Чекајући аутобус, деси се да на њу налети комби, одбаци је у страну и она остаде да лежи контузована. Освестила се у болници, баш кад јој је сестра дала инјекцију. После одласка болничарке код пострадале, стаде жена у црнини поред њеног кревета.
”Требало је дете да ти страда, али ти си га заменила. Немој да тужиш оног шофера који те је прегазио. Ја сам Света Петка. Kад оздравиш отиди у цркву Свете Петке и упали свећу… Зашто си радила на празник? И зашто уопште радиш недељом?”
Kад је утонула у сан, болесница је видела унутрашњост цркве Свете Петке и распоред икона на зиду. Kад је изишла из болнице отишла је у цркву Свете Петке и овај свој сан испричала старешини.
Чудо свете Петке на грчком острву Хиосу
У Грчкој постоји записан један случај чудесне помоћи Св. Петке острву Хиосу 1442. године. Тадашњи јеромонах Амвросије служио је вечерњу молитву у цркви Св. Петке. У цркви није било никога. При крају службе ударила је страшна киша са великом хуком и наставила је да пада целу ноћ. Амвросије није могао ни да изађе из цркве. Мислећи да ће цело острво пропасти од потопа, он се почне молити Светој Петки да спасе његову домовину и умилостиви праведно разгневљеног Бога. Пред зору га је ухватио сан и он виде као да је нестало крова на цркви, изнад цркве један светао облак и у њему благообразну жену на молитви Богу.
По молитви она рече свештенику: „Амвросије, не бој се, спасена ти је домовина“. И киша одмах престаде. Од тада се на острву Хиосу врло свечано празнује дан Свете Петке.
Извор: путевимаправославља.инфо