Нисмо равнодушни према губицима. Сви се сећамо својих упокојених сродника. Док неверујући приређују вечери сећања у њихову част, верници верују у загробни живот – у стварни и активни суживот са покојницима.
Након смрти живот се не завршава, већ прелази у следећу фазу: из привременог у вечно, из пролазног у непролазно. Суд долази после смрти: „Онима који су истрајношћу у добрим делима тражили славу, част и бесмртност – живот вечни; а онима који су упорни у противљењу истини, а покоравају се неправди – гнев и јарост” (Рим. 2, 7-8).
Људи често питају: шта радити ако сањамо упокојеног рођака? Шта значе такви снови?
Прво, такви снови нам сведоче да загробни живот постоји, што значи да постоји и награда или казна за наше поступке.
Друго, они указују на то да нас покојници и даље воле. Из Светог Писма знамо да су наши упокојени сродници забринути за нашу судбину. Тако у причи о богаташу и Лазару, несрећни безимени богаташ моли Аврама да пошаље Лазара како би опоменуо његову браћу да исправе своје животе, да и они не би доспели на место мучења (Лк. 16, 28). Ако се чак и грешан човек забринуо за своју браћу, зар се наши ближњи не брину за наш духовни живот? Свети владика Николај у својим Мисионарским писмима наводи неколико дирљивих примера где су снови буквално спасли животе живима. Тако је једна мајка спасла сина од самоубиства рекавши му у сну: „У рају има много сиромаха, али ниједног самоубице“. Други сан је подстакао жену на искрено покајање због абортуса, а из житија светог праведника Јоне Атаманског сазнајемо како га је мајка у сну опоменула да не плови бродом који ће касније потонути.
Треће, такви снови нас подсећају да не смемо бити равнодушни према стању наших милих у вечности.
Ипак, знамо да нас Црква позива на велики опрез када су снови у питању, због тешкоћа у њиховом тумачењу и нашег недостатка дара расуђивања. Свети Оци често саветују да се сновима не верује, како не бисмо упали у прелест (духовну обману). Из житија светих знамо да је нечастиви искористио поверење једног подвижника у снове и одвео га у пропаст, приказавши му лажну визију у којој се апостол Павле мучи у паклу, док су фарисеји у рају. Обманути монах је напустио манастир и умро без покајања. Зато сновима треба приступати крајње критички. Најбоље је отићи свом свештенику, испричати сан и потражити савет.
Свештеник ће вам углавном одговорити овако: „Ако вас сан успављује у духовном животу, убеђујући вас да је покојник срећан и да за њега више не треба да се молите нити дајете милостињу, онда је то највероватније обмана.” Црква учи да нема човека који је живео, а да није згрешио. Такође, не треба веровати сновима који наводно предвиђају будућност. А ако сте сањали покојника, то схватите првенствено као позив на молитву за његову душу. Главни критеријум за препознавање доброг сна јесте то што вас он позива на покајање пред Богом и измирење са ближњима.
Ако је ваш сродник био крштен, најбоље је да одете на Литургију, дате помен и поделите милостињу сиромашнима. Свето Писмо каже да „милостиња избавља од смрти и не допушта да се оде у таму” (Тов. 4, 10).
Идеално би било да се и сами исповедите и причестите. Наше молитве и милостиње су богоугодне када долазе из чистог срца, а чистота се постиже покајањем. Неопходно је да се очистимо од греха како би наше заступништво за умрле било делотворно.
Такође, предајте имена својих упокојених за проскомидију. Свештеник тада вади честице из просфоре, а на крају Литургије их спушта у Путир са Крвљу Христовом, молећи Господа да Крвљу Својом омије грехе свих поменутих.
Научите да се за своје преминуле молите и свакодневно код куће. Љубав не престаје смрћу. Након таквог сна можете прочитати Акатист за упокојене. То је молитва пуна наде у велико васкрсење и радосни сусрет.
Ако ваш рођак није био крштен, немојте падати у очај. Преостаје вам пут домаће молитве и чињења добрих дела у његово име. Милост Божија је безгранична.
Након таквог сна, немојте се превише освртати на његов садржај, већ ту прилику искористите као подстицај за молитву и дела милосрђа. Молимо се да Господ подари нашим вољенима насеље у местима светлим, где нема туге ни уздисања.
Протојереј Андреј Гавриленко
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Петар Волков
Извор: pravlife.org