То је икона коју је становница села Локот у Брјанској области, Наталија Николајевна Мурашкина, купила у робној кући. Икоја је била одштампана на великом зидном календару који је истекао, јер је био за протеклу годину, и коју су запослени планирали да баце. Не размишљајући о томе да је календар истекао, одмах га је купила, пажљиво је исекла слику и окачила је о зид. Током молитве, она се свакодневно обраћала Пресветој Богородици, гледајући ову слику. То је трајало око пет година, све док у њеном дому нису почела да се догађају - чуда.

Једном је, када је Наталија Николајевна остала кући због болести, изненада је осетила диван мирис. Мирис цвећа долазио је са слике из календара који је висио на њеном зиду. Исте вечери, Наталија и њен супруг одлучили су да слику ставе у оквир. Скинувши је са зида, супружници су са изненађењем установили да се лице Богородице појавило и на - полеђини, а то је  већ била чудотворна слика.

Следећег дана пар је читао акатист пред ликом Богородице. А икона је почела да мироточи! Од тада, до данас, њено мироточење траје готово целе године, осим у дане Великог поста.

Некадашњи једноставан лист папирног календара из продавнице, постао је чувена руска мироточива икона, која је са литијама посетила целу Русију и многе стране земље. Тако је дошла и у Грузију, где је требало да борави десет дана, али је остала више од месец дана,  јер  су је Грузијци свуда дочекали са топлином и љубављу, као да не желе да допусте Богородици да напусти земљу - њено наслеђе... Управо се ту догодило и ово чудо, о ком прича Наталија Цицикашвили, мајка излечене деветогодишње девојчице.

Кад се са кћерком враћала кући са часова певања, девојчици је одједном позлило. Пала је у несвест. Хитна помоћ је пребацила девојчицу у болницу. Мала Ана није могла да хода. Послата је на испитивање које није дало резултате…

Њена мајка Наталија прича: „Када се у нашој породици десе велика искушења, ми обично запалимо свећу крај Дванаест Јеванђеља. Запалила сам је и тада. Читава породица се молила. Ану су причестили неколико пута заредом и 19. децембра, на дан светог Николе, одвела сам девојчицу неурологу. Констатовали су да има неуролошку инфекцију и предложили да се хитно пошаље за Тбилиси, где би јој дали неку инјекцију која би јој могла помоћи. Одвели смо је на клинику Иашвили, где је добила тешке нападе. Дежурни лекари су се плашили да процес не захвати и руке. То је било између суботе и недеље, а у понедељак је требало да почну са испитивањем.

Чудотворна икона налазила се у Горију, али ми смо већ били у Тбилисију и нисмо могли отићи да јој се поклонимо. Мој супруг је набавио за кћерку малу копију те руске чудотворне иконе. Такође јој је донео плаву мараму на којој је насликана Пресвета Богородице. Девојчица је одмах ставила мараму, притисла икону на груди и почела да се моли. Имам фотографију коју сам снимила у болници. И ми смо се молили са кћерком. А када је почело испитивање, лекари нису нашли никакве аномалије, рекли су да је све у реду и без лечења послали су нас кући. Чим смо стигли кући отишли смо да се поклонимо мироточивој икони из Русије.

Икона је већ била у храму Светог Ђорђа, који се налази при гимназији. Ана је понела своју малу икону у цркву. Положила је своју малу икону на оригинал. И клекнувши на колена почела да се моли. Управо тада, миро је прешло и на нашу икону. То је било невероватно.

Девојчица је читав час на коленима слушала молебан, а онда је устала и почела нормално да хода, иако још јуче није могла да се попне уз степенице. Наша икона такође је почела да мироточи. А када су икону однели у Тбилиси, у Сионски сабор, Ана нас је дуго молила да се још једном поклони пред иконом пре него је одвезу за Русију“.

На питање новинарке Ана је сама говорила о себи: „Наслонила сам своју икону на чудотворну икону и одслушала читав молебан, на коленима, и на крају сам замолила Богородицу: ‘Мајко Божија, молим Те, сачувај моју породицу од свих искушења и болести’.“