Господ рече ученицима својим:
Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде; Небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити. Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу. Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човјечији.
Господ каже да морамо чекати догађаје који претходе смаку света и унапред се припремити за њих. Он нас уверава у извесност онога што је предвидео. „Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.“ Реч Христова је поузданија и трајнија од неба и земље. Можемо се градити на Христовој речи са више поуздања него на стубовима небеским или чврстим темељима земље. Јер када њих више не буде, остаће реч Христова. У време Божије, које је најбоље време, и на Божији начин, који је Божји пут, то ће се несумњиво испунити. Свака реч Христова је поуздана јер није лажна.
Одређен је дан и час за предстојећи Суд, он се зове Дан Господњи. Овај дан и сат је велика мистерија. Ни најмудрији од синова људских својом мудрошћу, ни најмилостивији од анђела са било каквим божанским Откривењем то не могу схватити. „Нико не зна, само Мој Отац“, каже Христос. Неизвесност времена Христовог доласка је животворни мирис за оне који бдију и зато се моле још пажљивије. А за немарне, то је мирис смрти и то их чини још немарнијим.
Стога морамо сачекати ове догађаје и припремити се за њих. Биће то изненадни дан, и то ће бити дан раздвајања. Поред Првог доласка, ради спасења света, доћи ће и Долазак Суда. „Дођох на свет на суд“, каже Господ. Суд Христов се дешава у времену – посебно оном који се приближава једном изабраном народу. Иако су на то упозорени, они и даље са нечувеним самопоуздањем изјављују: „Мир и сигурност“. Људска невера не може поништити Божја страшна упозорења.
Христос упоређује стање света уочи Његовог Другог доласка са оним што је било када је дошао потоп. Људи су били потпуно уроњени у световне бриге и радости. Они су јели, и пили, и женили се и удавали се, до дана када је Ноје ушао у барку. У том смислу, наш живот је увек „у Нојевим данима“. Оно што је тада било, дешава се и данас: посао, храна, брак. Ништа осим најприроднијег. У књизи Постања Потоп је приказан као казна за изопаченост људи тог времена. „И виде Господ да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле...“ (Пост. 6:5)
Међутим, Христос о томе не говори апсолутно ништа. Људи живе нормалним људским животима. Шта је њихова кривица? Зашто их Господ грди? „Живели су и ни о чему нису мислили док није дошао потоп. Као да није потребно ни помињати поквареност људи, њихов грех. Нису размишљали, нису марили за оно битно, нису имали прави појам о томе шта је живот. Живели су као да смрти нема. Њихов поглед је био потпуно уперен у земаљске ствари. Требало је да их прогута вода смрти како би могли да виде да нису „богови“.
Наш живот је увек „у Нојевим данима“. А данас је човечанство у стању анестезије. Материјални и технолошки напредак нас успављује. Свет у коме су људи навикли да живе делује солидно, док не дође буђење – које ће бити све страшније што мање размишљамо о њему. Може се набројати низ савремених варијанти Потопа: било да се ради о међународној монетарној инфлацији која ће потопити целу економију, било да је реч о еколошком тровању целе земље, или о епидемији нове непредвиђене болести, или о планетарној катастрофи без преседана. И сав наш „мир и сигурност“ биће збрисани.
Тако ће бити и долазак Сина Човечијег. Многи од нас имају тенденцију да одгурну овај злокобни догађај до краја времена, верујући да нећемо доживети да га видимо. Господ нас упозорава на такво лажно схватање живота. Он каже да се то може десити током наших најобичнијих активности - на нашим радним местима, у нашим домовима, у нашим пословним или интимним односима једни с другима. У сваком тренутку морамо бити спремни за Његов Други долазак.
„Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити.” Ово је наша свакодневица. Господ долази током наших најобичнијих активности – током рада у пољу, рада у канцеларији, на улици, или када се возимо аутомобилом.
„Бдите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.” Господ нам саветује да останемо будни – да не будемо подвргнути томе у сну, усред ноћи овога света. Јер долазак Божији, Његово присуство међу нама, дешава се сваки дан. Долазак Христов производи одређену селекцију. Где људи не виде разлику, јер наизглед, ништа не разликује ова два човека на истом пољу. Али Бог види разлику: један је спреман, а други није спреман! Један је био са Богом, и већ је у светлости, други се нашао без Бога у тами. Ту не може бити никакве неправде. Свето Писмо нам бескрајно понавља да Бог спасава. А чак и у случају самог Потопа, човек мора видети спасење. Када се човечанство приближило потпуној катастрофи, уз Божју интервенцију, преокренула се плима живота - за рођење новог човечанства. Ноја је спасао Бог.
Покушајмо да видимо да је барка данас спремна – за сваког од нас – усред новог глобалног потопа греха. Христос Спаситељ, ушавши у воде смрти, уноси у барку Цркву Своју, све који желе да иду за Њим. И, обратите пажњу, ако је у време Ноја, по Светом писму, нестало скоро све прво човечанство, Господ сада говори о половини спасених: један од два, пет мудрих девојака против пет безумних. А ми тачно знамо да не говоримо о математичким прорачунима.
Господ је далеко од стварања атмосфере страха. Он жели да будемо будни, да будемо они које Црква не призива узалуд: ,,Окусите и видите како је добар Господ“ (Пс 34, 8). Човек који живи не размишљајући о Богу, може доживети потпуни пораз у часу Доласка Господњег. Зато, буди будан! Јер не знаш у који час долази Господ твој. „Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу.”
Не губите живот! Онај ко је на опрезу – остаје жив. Али остати будан не значи „имати своје сигурносне системе на месту“, забарикадирати се у свом дому да би избегао несрећу. Бити будан значи бити спреман за било каква искушења, да би се срео са њима лицем у лице. Бити будан је супротност безбрижности, опуштености и допуштању злу. Тога дана биће бескорисно рећи: „Да сам само знао“, јер смо сви били темељно упозорени. Да је власник куће знао у који сат ће лопов доћи, „остао би будан и не би дозволио да му се провали у кућу“.
У нашем уму, слика лопова је повезана са страхом. Али да ли бити будан значи стање сталне бриге и анксиозности? Свети Оци нуде још једно тумачење ове слике. Шта ради разбојник, по Јеванђељу? Он „поткопава кућу“, отвара оно што је закључано. Одједном нам је дато другачије дивно значење ове параболе. Господ увек долази да отвори свет који је затворен у себе. Када се Господ приближи нашим вратима, Он улази међу оне који су будни, и стога може да Му се отвори. Али за оне које Господ изненади, Његов улазак се не дешава без провале.
Једини смисао нашег боравка на земљи је да се отворимо Богу. Зато, будите спремни, јер у час када не мислите, долази Син Човечији. Хришћанин не треба да се везује за рокове, треба увек да буде спреман. Јер Син Човечији долази нам у сваком тренутку нашег живота. Он долази тако често и једноставно, да нам се увек чини неочекиваним.
Протојереј Александар Шаргунов
За Фондацију Пријатељ Божији са руског превео: Петар Волков
Извор: ruskline.ru