Непосредно пре него што је требало да се роди Исус Христос, Богородица и праведни Јосиф отишли ​​су у Витлејем, град из кога је дошао предак њихове породице, цар Давид. У малом граду се окупило толико људи да су сва места за удобно преноћиште била заузета. А онда се Марија породила. Како пише јеванђелист Лука, она је родила Сина свог првенца, и повила Га у пелене, и положила у јасле, јер у гостионици није било места за њих (Лк . 2 , 7).

Речи да је Богородица свог Сина положила у јасле – хранилицу за стоку – имплицирају да је Христос рођен на месту где су се могле наћи домаће животиње. Често су приказани на сликама са божићним сценама. На православној икони Рођења је такође приказана глава телета иза повијеног Исуса. Животиње се не помињу у Јеванђељу, али су можда заиста биле ту и својим дахом грејале дете Христа, јер ноћи у Палестини знају да буду хладне! Црквено предање чува идеју да су поред Исуса били во и магарац. „Обе ове животиње, стојећи код јасла, својим су дахом загрејале Бебу, јер је у то време тамо била зима, и тако служиле своме Господу и Творцу“, пише, на пример, Свети Димитрије Ростовски.

Слике вола и магарца, који се повијају над Богомладенцем и персонификују животињски свет, различит од човека, и одражавају још један смисао доласка Спаситеља у свет. Христос је дошао не само да спасе човека, већ и да поврати целом створеном свету, космосу, способност сагледавања и асимилације Божанске благодати, коју је изгубио падом Адама и Еве. Као што каже тропар пред Богојављење, „Христос се јави желећи да обнови сву творевину“. А животиње које се сагињу над малим Исусом, пажљиво и захвално грејући га топлином свог даха, предукус су дана када ће, по речи апостола Павла, сама творевина бити ослобођена ропства трулежи у слободу на славу деце Божије (Рим. 8,21).

Зашто је Исус рођен на тако ружном месту? Зашто је Он, у принципу, дошао на земљу као беба без одбране, а није се појавио у облику Марвеловог суперхероја на челу анђеоске војске?

По светим оцима, ово је била пројава Божанског смирења, када се Бог, по речи апостола, испразнио, узевши обличје слуге, поставши уподобљен људима и поставши изгледом као човек (Фил 2 :7). Осим тога, то значи да нас Бог не тера да верујемо у Њега, не потчињава нас Себи, већ даје апсолутну слободу избора када вера постане резултат човекове добровољне одлуке. „Бог долази на свет не као свемогући тиранин, већ као беспомоћно, беспомоћно дете“, размишља протопрезвитер Александар Шмеман.

Где је овде принуда на „слепо обожавање“? Где је „поробљавање”? Нису ли овде одједном уништене све уобичајене идеје о Богу, није ли разоткривено све у име чега атеисти захтевају напуштање религије? На крају крајева, они стално говоре: "Човече, то звучи поносно!" Али овде је обрнуто: Бог звучи понизно. Не постоји ништа спољашње што би човека натерало да се понизи, покори, преда. Јер, зар није истина: Бога се само слободно може видети и препознати у овом Детету!“

Евгениј Мурзин, свештеник
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Иван Попов
Извор: foma.ru