Вољом Божијом, ово може да се деси сваком од нас. Духовни свет постоји веровао неко у њега или не. Бог, наш Створитељ пун љубави, жели спасење за све који живе на овој земљи. Постоје пакао и рај, као и Божански анђели - добри духови који траже да помогну свим људима, и ђаво са својим демонима - зли и нечисти духови који желе да униште читаво човечанство.
Током много година мог служења, наилазио сам на разне приче људи који су се сусрели са демонима, али и сам сам упознао опседнуте.
Моћ Јеванђеља и Крста
Једног дана морао сам да учествујем у Светој Тајни Јелеосвећења у једном манастиру. Врата су била закључана изнутра како би се осигурао несметан ток церемоније за учеснике. Међу нама су, како се испоставило, биле три жене опседнуте демонима, што је постало је очигледно тек после првог помазања освећеним уљем; пре тога су се понашале као и сви остали. Прва од жена почела је да се тресе и да се грчи, испуштајући страшне јауке и урлање. По завршетку причешћа, била је толико исцрпљена од нечистих духова у себи да је с времена на време села на столицу да се опорави. Друга жена је после првог помазања почела је грубо и махнито да говори мушким гласом: "Нећу да одем! Нећу одустати! Нећу отићи!” Пре почетка причешћа чуо сам је како говори обичним меким женским гласом. Наравно, жена може да имитира мушки глас, али то је мало вероватно. Пред крај помазања, зли дух у овој жени почео је брзо да говори истим грубим мушким гласом: „Остало двоје, један остао...“ Помислио сам да су, очигледно, у њој два - три демона. Наводно су били протерани. Али, демонима не може веровати, јер они увек лажу. На крају крајева, за сатану се каже: „...он је лажов и отац лажи“ (Јован 8:44).
Занимљиво, и у књизи о животу Светог Серафима Саровског помиње се да је приликом преноса његових моштију један опседнути исцељен – али док се то дешавало, демон који је боравио у њему је викао: „Двојица су отишла, један је остао!“
За зле духове Јеванђеље и Крст су огањ ужарени. Страшно је било гледати како ову жену, која је вриснула грубим мушким гласом, када су је довели до Јеванђеља и Крста.
Било је страшно гледати како се две личности боре у једној особи: жена коју је годинама мучио демон покушава да га се ослободи, док је зао дух у њој зауставља, вичући у бесу: „Нећу одустати! Нећу одустати! "
Када јој је Јеванђеље, готово принудно, принесено уснама, она је изненада пала, као беживотна, на под, испустивши дивљи крик - као да ју је застрашујућа сила зграбила и бацила доле. Кости су јој се можда поломиле од таквог пада; остала је да лежи као мртва. Први пут сам био збуњен.
Међутим, монаси су имали искуства у овоме и наставили су да мирно служе. Жена је постепено дошла себи, одморила се на столици, а затим се придружила осталима. Али најстрашније је било видети како је на крају додирнула Крст. Демон у њој се очајнички опирао и вриштао, спречавајући је да дотакне ову велики светињу. Када је, после неколико минута борбе, коначно пољубила Крст, уз страшни плач је пала на под и тек десетак минута касније дошла себи.
После прве церемоније чуо сам као да ми пас лаје иза леђа, а онда се зачуо пригушени глас: „Господе, помилуј!“ Демон у жени је лајао. И шта ме је изненадило: лајала је као прави пас, што ни глумица није могла да имитира. Читав ритуал иза мене је то чуо, а затим и уплакани, јецајући глас: „Господе, помилуј!”
На крају Свете Тајне сви присутни су били исцрпљени. Чак је и један од монаха изгледао помало уплашено. И ја сам био толико престрављен, да сам се скоро непрекидно крстио. Имао сам осећај као да се у ваздуху накупила мрачна сила, која је одозго падала на мене и хтела да ме згњечи, убије. Света тајна је трајала око три сата, а када се завршила, ја практично више нисам имао снаге.
Неколико дана након тога, размишљао сам о свему што се догодило. Како страшно и безобзирно понекад чинимо грехе. И сви се надамо да нас због тога неће казнити рука Божија. Велико је стрпљење Божије!
Одраз душе на лицу
Како застрашујуће изгледа право зло и како је демон одвратан - он је епицентар и оличење зла. Искрено, застрашујуће је видети како се то манифестује код људи. Колико лица људи који су савладани демоном могу бити унакажена; људскост у њима почиње да се брише. Бог је беспрекоран, и Његова творевина су беспрекорна, а у њој нема ничег лепшег од човека и његовог лица. Међутим, демон настоји да изобличи и уништи савршену лепоту створену од Бога. Ако погледамо оне који служе сатани, видећемо да су њихова лица обично ружне црне маске, из њих избија духовни смрад и непријатељство. Каква је штета за ове људе, који су изгубили лепоту коју им је Бог дао рођењем, лепоту коју су свесно или несвесно изобличили, служећи нечистом духу - ђаволу. А лица људи захваћених лудилом често изгледају као маске: одбојни, изобличени, ружни.
Ево још једне приче: Неколико дана после Јелеосвећења ишао сам ка манастиру и одједном сам чуо лајање испред себе. Погледао сам около, али нисам видео ни једног пса, само једну старију жену и девојку испред и никог другог. Опет сам чуо лајање , а онда сам схватио да девојка лаје, а њена мајка је води у манастир на лечење. Хтео сам да погледам девојку, престигао сам их и окренуо се. Боље би било да то нисам урадио: оно што сам видео је била застрашујуће. Девојчино лице је било толико изобличено да ми се чинило да „видим право лице демона. Осећао сам се толико уплашено и згађено да сам одмах убрзао корак, не окрећући се више и гледајући само напред према манастиру.
Демони су страшни, грех је страшан. Погледајмо око себе, погледајмо себе и видимо како грех унакажава човеков изглед, лишава га лепоте и пријатности, скрнави и изобличава лице. Познато је да људи који су љути, горди, сујетни, пожудни или уопште снажно опседнути неким пороком, обично имају ружна и непријатна лица која одговарају њиховим пороцима. И обрнуто: како су пријатна лица православних хришћана који воде чисти живот! Што су њихове душе ближе Богу, то више светлости и љубави зраче. Дух Свети чисти и освећује душу, улепшавајући изглед хришћана.
Један човек ми је рекао: „шетајући улицом, срео сам жену коју сам познавао, у чијем је стану неко време живео вођа секте, који се претварао да је Христос. Он је убеђивао друге да човек може да живи стотинама година, и да ће и он сам живети веома дуго, бар стотину година. Међутим, доживевши 72 године, умро је. Ова жена је себе сматрала његовом наследницом и желела је да настави тај посао, очигледно не схватајући да је то дело демонско.
Стајали смо и разговарали. Приметио сам да је њено лице било црно, а ово црнило је била нека врста унутрашње боје изазване демонским утицајем. Истовремено сам духовно осећао да из ње избија млаз духовног смрада. Било је то као мирис тела које се распада. Било је неподношљиво, и убрзо сам отишао, окончавши наш разговор. И остатак дана као да ме је пратио овај духовни смрад."
Често комуницирајући са радницима који су радили на рестаурацији цркава, приметио сам колико их је ђаво искушавао. Проблем је у томе што је у наше време, када је вера све ређа, веома је тешко пронаћи верујуће раднике. Због тога је за рад на рестаурацији храмова и манастира често потребно ангажовати људе који мало верују или немају вере. Они желе да зараде новац, а често имају мало или нимало разумевања да преузимају високу и свету ствар.
Али, авај, демони и други зли духови јасно виде њихове напоре и често им одговарају суровом осветом. На том послу радник, на први поглед смирен и уздржан, одједном губи контролу над собом и пије више него што би требало, или улази у сукобе, или се сусреће са неком другом непријатном ситуацијом. Понекад чак и неочекивано прекине своју рад у цркви, упркос чињеници да је прихватио тај посао и очекивао добар приход од тога. Иако такви радници сматрају да ће их Бог наградити Својом благодаћу за труд за добро Цркве и на овом свету и у загробном животу, они свој посао обављају несвесно, без молитве, без страха Божијег, а понекад и без вере у самог Бога. На тај начин демони добијају прилику да их искушавају и непрестано покушавају да им нашкоде за добро које чине за Цркву Божију. Дакле, да бисте успешно служили Богу, морате бити са Богом.
Последице греха, враџбина и радозналости
Током моје службе у Цркви, као православни свештеник, морао сам да посматрам људе који су били посебно подложни утицају злих сила. Сатана и његове слуге, демони, утичу на цело човечанство, на сваку особу. Али неки људи су посебно подложни њиховом интензивном утицају: или изнутра, када демони уђу у човека и настањују се у његовом телу, или споља, не улазећи у његово тело. Они постају подложни злим силама углавном због својих грехова, али и под утицајем враџбина. Али ако се човек чврсто држи Православља, не чини смртне грехе, труди се да живи по заповестима Исуса Христа, да буде са Христом, исповеда се и причешћује редовно, онда такав неће постати поседнут, без обзира на утицај враџбине. Он може на неки начин страдати од враџбина вољом Божијом, али неће постати опседнут, без обзира на злобу врача и злих духова.
За време Свете Тајне Крштења, ономе који се крштава, ставља се свето миро: на чело, на очи, на ноздрве, на усне, на уши, на прса, на руке и ноге.
И каже: „Печат дара Духа Светога“. И ако тај човек редовно иде у цркву, исповеда се, причешћује, труди се да живи по заповестима Божијим и одржава Православну веру, онда демон ни под којим условима не може да разбије ове печате и да уђе у човека, у његово тело. Ако човек почини тежак грех, онда, вољом Божијом, демон може сломити ове печате, ући у особу и настанити се у њеном телу. Тада особа постаје опседнута.
Познато је да вукови обично не могу да убију здравог лоса у шуми, али могу да убију болесног. Исто тако, демони, предвођени својим вођом сатаном, не могу победити и уништити морално здравог хришћанина, онога који одржава Православну веру, нема смртних грехова и труди се да буде са Богом.
Често се дешава да деца и тинејџери постану опседнути. По правилу страдају кривицом родитеља, рођака или од враџбина.
Десило се да је мајка довела код свештеника девојчицу од 15 година и дечака од 10 година. Деца су изгледала смирено, али мајка је била готово хистерична: плакала је и говорила: помозите мојој деци! Ви сте наша последња нада. Лекари им не могу помоћи“.
„Смири се“, рекао јој је свештеник, „седи“. И села је поред њега на клупу. - Реци ми шта им се догодило.
Жена се мало смири и поче да прича. Када су деца била мала, обраћала сам се врачарама и маговима за лечење уобичајених дечијих болести. Међутим, од тога не само да се деца нису опоравила, већ су постала и опседнута. Син је почео да пати од епилепсије; демони су му изазивали велики страх, нарочито ноћу када се будио због страшних снова. И ћерку су ноћу посећивали демони: изазивали су страх у њој, и чинило јој се да сваки пут покушавају да скину ћебе са ње и спусте је на под. А ми нисмо знали како да их заштитимо.
„Деца често пате кривицом својих родитеља“, рекао је свештеник одговарајући на њену причу. „Зашто си се обратила врачарама? Ти си се, у суштини, обраћали самом сатани. Хоће ли сатана учинити нешто добро за људе? Не, наравно, он жели да уништи све људе и не треба очекивати ништа добро од њега. Доктори им, кажеш, не могу помоћи. Али тамо где лекари не могу, Бог може да помогне. Учинила сте праву ствар што си довела децу у цркву. Надајмо се милости Божијој“.
Тада их свештеник исповедио и прочитао молитву за њих. Дао им је и свету воду.
Жена се смирила, престала да плаче, захвалила се свештенику и обећала да ће са децом долазити редовно у цркву и пити ову благословену воду. Отишли су надајући се најбољем. Тада су се потпуно ослободили демонске опседнутости и смирено се причестили.
Један младић је, годину дана након крштења у Православној вери, постао алкохоличар. Починио је грех у пијаном стању и потом се обратио врачу да га излечи од зависности од алкохола. После посете магу, осетио је да у његовом телу живе два зла и нечиста духа. Понекад су га тако контролисали да је понављао њихове речи и не схватајући шта говори. Када је почео да страда од њих, обратио се за помоћ Православној цркви и почео да посећује богослужења. Демони у њему су почели жестоко да се опиру, не желећи да буду изгнани из његовог тела, покушавајући да га одврате од храма и са богослужења и на крају су му озбиљно оштетили ум. Завршио неко време у душевној болници. Али милошћу Божјом, захваљујући молитвама свештеника, почео је постепено да се опоравља, иде у цркву на исповест, причешћује се, а утицај злих духова на њега је почео да слаби.
Неки људи постају опседнути само због немарне радозналости, други због неверице, трећи због дрскости или окретања чаробњацима, маговима или врачарама. Ето колико је важно бити опрезан у свом духовном животу и увек бити са Богом!
Спаси све, Господе! Хвала Богу за све!
јеромонах Оптинске испоснице Венедикт (Емеличев)
из књиге "Искуства из духовне борбе"
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Иван Попов