Историја човечанства познаје многе који су тврдили да ће се Други Христов долазак догодити у блиској будућности, а неки су чак и именовали тачан датум. Али Други долазак се још није догодио. Када то заиста можемо очекивати?

Својим први доласком Христос је остварио пут у Царство Небеско свакоме ко жели да Га следи. Други пут Христос ће доћи на земљу да оконча све зло у свету. Он ће судити свим људима - и појединачно и читавим народима. „А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве.“ (Мт 25:31-33)

У исто време цела васељена ће се преобразити: мртви ће васкрснути, а они који су били верни Господу ући ће у живот вечни и благословени.

Зашто Господ све ово није учинио одмах када је дошао на земљу? Зашто је била потребна пауза?

Како Свето Писмо каже, догађаји последњих времена се одлажу све док у Цркву не уђе пуни број незнабожаца (Рим. 11:25), односно људи одгајаних ван хришћанске вере. Само Бог зна колики је „пун број“, али то су све људи који имају и најмању прилику да га познају и воле. Свет се неће мењати све док наставља да доноси Богу свете из свих народа. Али када сви народи чују Јеванђеље и буду могли да одлуче о Христу на овај или онај начин, тада ће доћи крај света.

Како ће изгледати Други долазак?

Пре две хиљаде година Христос се појавио на земљи као смеран и кротак човек - у очима људи био је потпуно другачији од Цара неба и свих земаљских царева. Али Његов повратак ће другачије изгледати.  Он ће се вратити на земљу у слави као Господ и Судија. Његов Други долазак биће немогуће пропустити: „Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човјечији у Дан свој.“ (Лк. 17, 24 ). Свети апостол Јован Богослов овако говори о томе: Ево долази са облацима, и свако око ће Га видети, чак и они који Га прободоше; и плакаће пред Њим све породице земаљске (Откр. 1:7). Штавише, пред Господом ће се појавити не само живи, него и давно упокојени, који ће васкрснути непосредно пре Страшног суда:

„И видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише, и друга се књига отвори, која је Књига живота; и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама. И море даде мртве који су у њему, и смрт и пакао дадоше мртваце који бијаху у њима, и бише суђени сваки по дјелима својим. Тада је море дало мртве који су били у њему, а смрт и пакао су дали мртве који су били у њима; и свакоме је суђено по делима својим“ (Откривење 20:12-13).

Када ће се десити Други долазак?

Овде је одговор исти као и на питање о дану наше телесне смрти. Знамо само једно: да ће једног дана доћи дан краја овога света (као и наших живота). Али не знамо када. Имамо само неколико индиректних знакова који указују на њен приступ. Последњи народи који су желели да се крсте ући ће у Цркву; Апостол Павле је претпостављао да би међу њима могли бити Јевреји: отврдњавање се дешавало у Израиљу делимично, све док није ушао пуни број незнабожаца; и тако ће сав Израиљ бити спасен (Рим. 11:25-26). После овога ће почети хлађење вере у целом свету: Када дође Син Човечији, хоће ли наћи веру на земљи? (Лука 18:8); и на крају ће људи изгубити и последње остатке љубави једни према другима: због пораста безакоња охладнеће љубав многих (Мт. 24,12). Даље очување таквог света, очигледно, више неће имати смисла.

Иако су први хришћани, који су живели у I и II веку, очекивали да се Господ врати на земљу врло брзо, још за њиховог живота, многе Његове параболе, метафорички осликавајући наступање Царства Небеског (о квасцу, о горушици семе, о жетви која полако сазрева) указују на то да ће бити значајно време између Првог и Другог доласка. У историји Цркве више пута су се јављала очекивања о тренутном смаку света - најчешће као последица одређених природних или друштвених катастрофа - али нису била оправдана.

Господ је упозорио да Његов Други долазак неће наступити на врхунцу општег напетог ишчекивања, већ, напротив, у атмосфери неке поспаности и духовне опуштености: А кад женик успори, сви задремаше и заспаше (Мт. 25:5).

Али Сам Христос је рекао: „Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.“ (Мт. 24:34-35). Како разумети ове речи?

Могу се разумети на различите начине. Свети Оци, чија су тумачења за хришћане најмеродавнија, верују, по правилу, да Господ под „овом генерацијом“ не подразумева генерацију људи која је тада живела, већ једноставно Његове следбенике. А наш свети ава Јустин (Поповић), скренуо је пажњу на то да је Господ говорио истовремено о два догађаја - разарању Јерусалима од Римљана (које се догодило 70. године, заиста за живота многих од апостола) и о крају људске историје. Говорио је и о једном и о другом, мислећи да ће уништење Јерусалима у многим аспектима бити слика краја света. Дакле, реч „род” је овде употребљена у два значења, објаснио је ава Јустин: у ужем смислу, то су савременици Спаситеља, а у ширем смислу, наследници апостола, „који ће кроз Цркву остати до краја света, јер представљају бесмртни хришћански род“.

Која је главна грешка проповедника апокалипсе, који су у више наврата „предвидели“ Други Христов долазак?

Заборављају на јасне Христове речи: „А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам” (Мт. 24:36). И опет: Није ваша ствар да знате времена или годишња доба која је Отац одредио у својој власти (Дела 1:7). Људи који тврде да некако израчунавају тачан датум смака света јасно су у супротности са речима Господњим.

У сваком случају, бићемо сведоци овог догађаја - било да смо живи у овом тренутку или смо већ изван тела. На дан Свог Другог доласка, Господ је обећао да ће васкрснути све мртве: Долази време у коме ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег; и они који су чинили добро изаћи ће у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење осуде (Јн. 5, 28-29).

Хришћани треба да буду спремни у сваком тренутку да се сретну са Господом и дају му рачун. Ово је Његова заповест нама: Бдите, јер не знате ни дана ни часа у који ће доћи Син Човечији (Мт. 25:13).

Хришћани верују да је овај свет пролазан и да је живот на Земљи привремено искуство. У поређењу са вечним животом са Богом, сва искушења и патње овог света су безначајне.

Како ће изгледати свет после Другог доласка?

Тешко нам је да замислимо пуноћу радости и блаженства живота у наредном веку. Али Свето писмо нам нешто открива. У овом свету више неће бити зла и греха, бола и туге. Како каже Свети Јован Богослов, „Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође.“ (Откр. 21,4).

Доћи ће свеопшти и вечни мир, који је најавио пророк Исаија, који је живео 700 година пре Христа: Тада ће вук живети са јагњетом, а леопард ће лећи са јаретом; и теле, и млади лав и вол биће заједно, и дете ће их водити. И крава ће се хранити са медведицом, и младунци ће им заједно лежати, а лав ће јести сламу као во. И дете ће се играти преко аспине рупе, и пружити руку у змијско гнездо. Неће чинити ни зла ни зла на свој светој гори Мојој, јер ће се земља испунити познањем Господа, као што воде покривају море (Исаија 11 :6-9).

Једно је јасно: Бог жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (1. Тим 2:4). Међутим, у Царству Божијем - Царству љубави - принуда је незамислива, и нико не може бити уведен против своје воље. Само од нас самих зависи да ли ћемо се са покајањем и вером обратити Господу нашем Исусу Христу, да ли да приступимо Његовој Цркви или не. Врата царства су свима отворена, али ако одбијемо да уђемо у њих, остаћемо иза врата. Штавише - важна нијанса! - у време Другог доласка биће касно за такву одлуку. Свако од нас ће бити ухваћен у избору који је раније направио.

Какви ће бити људи после Другог доласка? Како ће они изгледати?

Наша тела ће бити слична телу васкрслог Христа, Који је могао слободно да пролази кроз закључана врата, да се појављује на различитим местима и различитим људима у исто време (не као дух, него у људском телу!). Најважније је да ће наша тела постати „нетрулежна“, да је, неуништиво, није подложно болестима, оштећењима, смрти и неизрециво лепо.

Као што каже свети апостол Павле:

„Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави.
Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;
Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили;
Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно.“ (1. Кор 15, 41:43).

Други долазак ће бити догађај космичких размера који ће бити немогуће игнорисати - чак и када бисмо то желели. Подсетимо се још једном шта о томе каже Сам Господ: „Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човјечији у Дан свој.“ (Лк. 17, 24 ).

Повратак Господа у слави и као Цара света, опште васкрсење мртвих, суд над народима - све ће то бити јасно и несумњиво за све, вернике и невернике. Зато ће у том тренутку бити касно за веровање: све ће постати очигледно. Господ очекује од нас подвиг вере, али тај подвиг се може остварити само пре Његовог Другог доласка.

Игор Цуконов
За Фондацију Пријатељ Божији са руског превео: Иван Попов
Извор: foma.ru