- Старче, онај мали крст који сте ми поклонили стално носим и помаже ми када ми је тешко.

- Ето, такви мали крстови, који се носе око врата, наш су крст и штите нас у животу. Шта мислиш, имамо ли ми велики крст? Само Христов Крст био је страшно тежак, јер Христос, из велике љубави према нама, људима, није желео за Себе да се користи Својом божанском силом. И тако Он носи терет крста целога света и Својом божанском помоћи и слатком утехом нама олакшава терет патњи и искушења.

Добри Бог устроји за свакога по један крст у складу са његовом издржљивошћу, не зато да би се мучио, него зато да би се уз помоћ тог крста узнео на Небеса – јер у суштини, крст представља лествице које воде у небеса. Кад бисмо били кадри да разумемо какву ризницу себи стварамо од бола искушења, славили бисмо Бога и без роптања понели мали крст који нам је подарио.

Ако тако чинимо онда ћемо се и у овоме животу радовати, а у оном ћемо примити и “пензију”. Бог нам је осигурао “иметак” тамо на небесима. Али када иштемо да нас избави од искушења, Он тај “иметак” додељује другима, а ми га губимо. Међутим, ако поседујемо трпљење, даће нам и “камату”.

Блажен је онај ко се овде мучи, јер, што се више мучи у овоме животу, то више помоћи добија у оном, јер тако “искупљује” своје грехове. Крст искушења је узвишенији од талената, од благодатних дарова, којима нас дарива Бог.

Блажен је онај који има не само један крст, него пет. Мучење, или мученичка смрт је чиста плата. За то у сваком искушењу треба да кажемо: “Благодарим Ти Боже мој, јер ми је то било потребно за моје спасење.”

Искушења помажу људима да дођу себи

- Старче, моја породица се много мучи. Хоће ли икада бити краја њиховим мукама?

- Буди трпељива, чедо моје, немој да губиш своје уздање у Бога. Колико сам из свих искушења кроз која пролази твоја породица разумео, Бог вас воли и допушта сва та искушења како би дошло до духовног просветљења целе твоје породице.

Кад бисмо сва та искушења посматрали са овосветског гледишта, ви изгледате несрећни. Али ако их посматрамо са духовног гледишта, ви сте срећни, а у оном животу ће вам завидети сви они који се у овоме животу сматрају срећнима. На тај начин се подвизавају твоји родитељи, кад већ не знају онај узвишенији начин, духовни, или га не разумеју.

Међутим, у искушењима твоје породице крије се тајна, али и у искушењима неких других породица, иако има много молитве! Ко зна судове Божије? “Судови су Твоји бездан многи” (Псал. 35, 7). Бог нека пружи руку Своју и нека учини крај искушењима.

- Зар људи не могу, старче, да дођу себи на неки други начин, осим кроз искушења?

- Пре него што допусти да наиђе неко искушење, Бог покушава благонаклоно да умудри људе и тек ако то не схвате, Бог допушта искушење.

Видите, када је дете неваљало, отац у почетку покушава да га уразуми лепим, испуњава му жеље, али када види да се оно не мења, постаје строг, како би се дете поправило. Тако и Бог понекад, када се неко не уразуми добрим, допушта искушење, како би дошао себи. Кад не би било мало бола, болести и слично, људи би постали звери: никада се не би приближили Богу.

Овај живот је лажан и кратак: малобројне су његове године. И срећом што је тако, јер ће брзо проћи све горчине, које ће исцелити наше душе као горки лекови. Видиш, лекари болесницима, када јадници трпе болове, дају горке лекове, јер ће захваљујући горком леку оздравити, а не захваљујући слатком. Хоћу да кажем, да здравље происходи из горчине, а спасење душе, исто тако из горчине происходи.