За царовања Диоклецијана и Максимијана, званог Херкул, живљаше у Риму презвитер Гавиније, рођени брат папе римског Гаја. Добар зналац световне философије и одличан познавалац Светог Писма, Гавиније по савету и настојању свога брата папе написа многе књиге противу незнабожачких заблуда. Оба они беху високога рода, сродници цара Диоклецијана; али их се Диоклецијан одрече као својих сродника и презре их због њихове хришћанске вере.Презвитер Гавиније имађаше кћер Сузану; он је васпита у хришћанском духу, и научи је страху Божјем и световној философији.
Сузана беше веома паметна и мудра; одликоваше се и телесном лепотом, коју превазилажаше њена душевна лепота, јер она свим срцем љубљаше Господа Христа, и беше Његова верна и целомудрена слушкиња. Чувши о њеној лепоти и мудрости, Диоклецијан пожеле да је узме за жену своме сину Максимијану. (Овај Максимијан, кога називају и Максимином, не беше рођени син Диоклецијану већ посињен од њега. Диоклецијан га најпре ожени својом ћерком Валеријом; а када она умре, он зажеле да га ожени својом рођаком Сузаном. Овај Максимијан имађаше друго име Галерије, и треба га разликовати од гореспоменутог Максимијана, званога Херкул).
Диоклецијан посла Гавинију знатног човека, свога брата од тетке Клаудија, да поразговара са њим о томе, да он своју кћер Сузану да за жену његовом посињенику Максимијану. Дошавши са оваквом поруком Гавинију, Клаудије рече: Наш пресветли цар Диоклецијан посла ме к теби са великом милошћу и благонаклоношћу: он хоће да обнови сродство с тобом преко удадбе твоје кћери. И какво доброчинство може бити веће за тебе, него да се род твој прослави путем крвне везе са царским домом! Гавиније на то рече: Ми смо убоги и ништавни, и како се можемо називати сродницима царевим када смо недостојни? Клаудије одговори: Чесни брате, зар ти и твој брат епископ Гај нисте синови сенатора Максимина који беше рођак стрицу нашем, брату господина нашег цара Диоклецијана? То је тачно, примети Гавиније, али околности последњега времена приморавају нас рећи, да нисмо достојни називати се царевим рођацима. Не одричи се свога сродства, узврати Клаудије; ево, господин и цар наш наређује да ти даш за његовог сина Максимијана кћер своју, за коју чујемо да је веома паметна и да располаже великим познавањем наука; и правично је да се не раздвајају гране које расту из једнога корена; то желимо и ми, твоји сродници; држим да је то и за тебе радост. Гавиније на то рече: Молим, дајте ми времена да сазнам шта о томе мисли моја кћи. И на томе се растадоше.
По Клаудијевом одласку презвитер Гавиније замоли свога брата папу Гаја, који је становао у близини, да дође до њега у његов дом. Када Гај дође, Гавиније му исприча са каквом је поруком од цара долазио к њему Клаудије. Затим они позваше к себи девицу Сузану и рекоше јој са сузама: Цар Диоклецијан посла к нама рођака нашег Клаудија, обавештавајући нас по њему да жели да те узме за супругу своме сину Максимијану. На то блажена Сузана одговори оцу и стрицу своме: Где је сада мудрост ваша? Заиста је не видим у вас. Да нисам онаква хришћанка, каква сам постала благодарећи вашим поукама, онда би стварно било могуће говорити са мном о томе о чему ви овог часа разговарате. Зашто сада скврнавите своје уши и уста, слушајући незнабожачке речи и преносећи их мени са циљем, да бих се удала за безбожног мучитеља? Та ви сте се сами ради своје свете вере у Христа неустрашиво одрекли сродства са њим због његовог незнабоштва. Но хвала свемоћноме Богу који ме учини сродницом светима Својим: јер верујем у Господа нашег Исуса Христа да ћу се ја, одбијајући овај скверни брак са незнабошцем, удостојити мученичког венца.
Пази, кћери моја, рече јој на то отац, да будеш постојана у вери коју имаш, да би непосрамљена остала пред Господом, те да бисмо се и ми обрадовали видећи плод чврсте вере твоје, приношен Христу Господу. Господо моја, одговори Сузана оцу своме и стрицу, ви сте ме често поучавали да чувам девство ради Господа Исуса Христа, и ја сам се већ у љубави према Њему и страху Његовом тако учврстила, да ни помислити не могу на телесни брак; и оче мој, ја ћу до последњег даха свог само Онога љубити, Ономе служити, и у Онога се надати, коме си ме ти занавек поверио. Он, Господ, зна искреност срца мога. А свети папа Гај рече: Пошто си поверена Небескоме Женику, Христу Богу, онда остани свагда у љубави Његовој, држећи заповести Његове. Тако ова два света служитеља Господња, дознавши добру намеру девичанског срца Сузаниног, радоваху се духом и плакаху од радости, и многим добрим поукама утврђиваху Сузану.
Након три дана дође опет код Гавинија Клаудије, праћен мноштвом слугу, које остави напољу, а сам уђе унутра, где затече и папу Гаја. После уобичајеног поздрава Клаудије рече: Вама, чесни оци, није непознат радосни разлог који ме доведе к вама. Епископ Гај одговори: Када и не би било таквог разлога, ми смо ради теби као сроднику и пријатељу, да се утешимо виђењем и разговором. Ви знате, љубавна браћо, настави Клаудије, да господин наш цар Диоклецијан силно жели да се с вама још више ороди, и ја вам саветујем и молим вас, да учините по вољи владару васељене и тиме утешите душу његову. Кажи ту цареву жељу моме господину брату, епископу Гају, одговори Гавиније. Господин наш најмилосрднији цар, обрати се Клаудије епископу Гају, хоће да узме за супругу сину своме вашу кћер а моју унуку; чуо је он за њену лепоту, и за њену памет, и за њену мудрост; а ми сродници сматрамо да ништа није драгоценије него да се род наш не одваја од царске крви и да се што тешње сједињује са њом; тиме ће се он још више узвисити и прославити.
Пошто епископ ћуташе, Гавиније предложи: Да позовемо девицу и питамо њу саму. И света Сузана би позвана к њима. У соби не беше никога сем њих тројице. Када Клаудије угледа Сузану заплака од љубави и радости и хтеде да је загрли и пољуби. Но она се успротиви томе и окренувши се од њега рече: Не оскврњуј моја уста; зна Господ мој Исус Христос, да се устију слушкиње Његове никада не дотакоше мушка уста. Ја сам хтео да те пољубим као рођак, јер си ми унука, одговори Клаудије. На то света Сузана рече: Ја се гадим твога пољупца не због чега другог него само због тога што су твоја уста оскврњена идолским жртвама.
Овим речима свете Сузане Клаудије би као прстом Божјим дарнут у срце, умилење му се разли по души, и он упита Сузану: Шта треба да радим, да бих уста своја очистио од оскврнављености? Покај се и крсти се у име Оца и Сина и Светога Духа, одговори света Сузана. Тада се Клаудије обрати епископу са речима: Ви ме дакле очистите, јер је бољи човек чист који верује у Христа него који служи боговима. Ја сам много жртава принео боговима, којима се и цареви клањају, али никакве користи не видех од њих.
Видевши чудесну и брзу промену, изазвану у Клаудију благодаћу Божјом кроз речи чисте девице, епископ Гај с радошћу рече: Брате, послушај ме! намеран сам да ти дам добар савет: ти си дошао к нама да нађеш невесту за сина твога господина, а Бог иште тебе и хоће да те спасе молитвама ове девојке, да би се и из нашега рода нашли достојни царства Божија. Дакле веруј у Бога, кај се за проливање крви светих мученика, и не одлажи са примањем светог крштења. Клаудије упита: Ако ја примим крштење, да ли ће се очистити све греховне прљавштине срца мога? Несумњиво ће се очистити, одговори папа, само веруј свим срцем.
Чувши то, света девојка Сузана припаде к ногама свота стрица светога Гаја, говорећи: Молим те, господине мој, Христа ради не одлажи крштење Клаудијево, спаси душу његову. Најпре морамо видети, рече свети епископ, да ли он истински верује у Христа Бога. Ја истински верујем, ускликну Клаудије, само да би ми били опроштени сви греси моји, као што ми ви обећавате. У име Господа Исуса Христа свемогућег Бога, рече свети епископ Гај, опраштају се теби сви греси твоји! Клаудије паде на земљу пред ногама светитељу, и посипајући прашином главу своју викаше: Господе Боже, светлости превечна, прости ми грехе моје, учињене у неверју и незнању, и испуни ме благодаћу Својом, да би и жена моја и деца моја познала да Ти једини спасаваш оне који се уздају у Тебе!
Тада свети папа Гај огласи Клаудија ка крштењу и поучи, па га отпусти кући. Потом Клаудије дође ноћу к светоме Гају са женом и два сина, просећи од њега свето крштење. Папа онда, не одлажући више, крсти их; а презвитер Гавиније би им кум. Када Клаудије изиђе из свете крстионице рече: Видех светлост јачу од сунчане која ме обасјаваше у време крштења. По светом крштењу и миропомазању, епископ одслужи свету литургију, и причести крштене Божанским Тајнама Тела и Крви Христове; и сви се радоваху о Богу Спасу своме. Клаудијевој супрузи беше име Препедигна, а синови му се зваху Александар и Куфије.
После крштења Клаудије стаде продавати своје имање и раздавати сиромашнима; он тражаше хришћане који су се скривали по разним тајним местима; одлажаше ноћу кришом у тамнице, и свима које налажаше умиваше ноге, и целиваше их, и сваку њихову нужду подмириваше обилним даровима, снабдевајући их с љубављу одећом и свакодневном храном; и непрестано се кајаше за пређашње грехе своје.
После извесног времена стаде Диоклецијан распитивати о Клаудију, зашто му не донесе извештај о својој посети Гавинију односно Сузане. Цара известише да је Клаудије болестан. Тада цар посла код Клаудија његовог млађег брата великодостојника Максима, да посети болесника и да га распита о Сузани. Дошавши, Максим нађе свога брата где, одевен у кострет, узноси молитве к Богу. Максима спопаде ужас и он рече: Мили брате, који си ме васпитао од самог детињства, зашто си се толико изменио, те си блед у лицу и тако мршав? Клаудије одговори: Ако хоћеш да ме саслушаш, ја ћу ти казати разлог моје промене. Кажи ми, господине мој, болест своју! узвикну Максим. Ево, ја творим покајање, стаде казивати Клаудије, што сам, слушајући цареве и служећи им, убијао хришћане, и на тај начин проливао крв невину. Мада сам и радио то у незнању, извршујући наредбе, ипак сада силно тугујем због тога и кајем се. Шта ти то говориш, брате мој? одврати Максим. Господар наш, цар Диоклецијан слао те је к брату нашем Гавинију да кћер његову тражиш за царева сина. Ради тога сам и ја сада послан к теби, а ти ми говориш нешто сасвим друго. Ја сам ради тога и ишао, рече Клаудије, к возљубљеној унуци нашој, и видео је: она је дивна, како телом тако и духом; она је света и мудра, и већ невеста небескога цара Христа Бога; њоме сам и ја избављен од грехова мојих. Но да би и ти дознао да свемилосрдни Бог хоће да се сви спасу, хајдемо ноћас к брату нашем презвитеру Гавинију, и ти ћеш видети светлост вечну. Све што ми наложиш, брате мој мили, учинићу, одговори Максим.Те ноћи оба они одоше ка капији града, званој Саларијска, близу Салустијевог дворца, јер се тамо налажаше кућа презвитера Гавинија.
Када Гавинија известише да браћа Клаудије и Максим стоје пред кућом и желе да уђу к њему, он им одмах похита у сусрет и с радошћу их уведе унутра. И пре но што поче разговор са њима, Гавиније стаде на молитву: преклони колена и саже главу; то исто урадише Клаудије и Максим. И презвитер Гавиније молећи се говораше: Господе Боже, Ти сабираш расејане и погледаш на сабране, погледај на дело руку Твојих, и просвети нас који верујемо у Тебе, јер си Ти светлост истинита кроза све векове. И сви рекоше: "Амин!" па уставши са земље, они се загрлише и целиваше један другога, а Клаудије припаде к ногама презвитеровим целивајући их.
Видевши то, Максим се чуђаше, и замоли да се види са Сузаном. Гавиније нареди да је позову. Улазећи к њима, она се најпре поклони Богу, затим приступивши к оцу рече: Благослови ме, оче! Презвитер се поново помоли Богу због Сузанина доласка, говорећи: Нека нам буде дат мир од Господа нашег Исуса Христа, који живи и царује са свемоћним Богом Оцем кроза све векове. "Амин!" ускликнуше сви.
Угледавши свету Сузану, пуну смерности и целомудрености, Максим хтеде да јој пољуби руку, али му она не даде. И када они од радости и љубави сви дуго плакаху, свети папа Гај, који је живео недалеко од цркве њиме подигнуте, би обавештен да су се браћа његова сабрала. Помисливши да ће их одвести на мучење и желећи да сам буде први међу мученицима, он хитно дође Гавинијевој кући. Угледавши га, сви се уплашише од његовог изненадног доласка и поклонише му се до земље. Мир вам! рече им свети Гај; држите се јуначки у име Господа! И опет рече: Помолимо се! И стаде се молити, говорећи: Господе Боже, Оче Господа нашег Исуса Христа, кога си послао на спасење свих, желећи нас избавити из таме овога света и увести у живот вечни, утврди нас слуге Твоје у вери Твојој, јер Ти царујеш кроза све векове. "Амин!" рекоше присутни.
Онда поседаше, и епископ богонадахнуто говораше; сви пажљиво слушаху речи Божије које он говораше; а света Сузана слушаше стојећи, не желећи седети у њиховом присуству, и тајно се мољаше Богу у себи. Затим епископ рече Максиму: Хвала ти, брате, што си нас посетио. Максим одговори: Ја недостојни дођох к вама да целивам ваше свете ноге; а шта је првобитни разлог мога доласка, то ви сами добро знате. Боље ти нам сам кажи, предложи му свети Гај. Максим рече: Цар Диоклецијан моли да Сузану дате за његовог усињеног сина Максимијана. На то епископ одговори: Девојка већ има Небеског Женика, Христа, даног јој од Бога Оца, и знај добро, да се она не може удавати за другог. Све што Бог даје вечно је, рече Максим. Онда прими и ти живот вечни, предложи му светитељ. А који је живот вечни? упита Максим. Онај који познадох ја, умеша се у разговор Клаудије. То што си познао ти, и ја желим знати, рече му Максим, но ипак не треба да се уклањамо од сродства са царем. Ми ти саветујемо, примети свети Гај, да верујеш у Господа нашег Исуса Христа, вечног Сина Божијег, а видљива слава и част земаљског цара привремени су, и сродство са њим ни најмање нам не користи, јер све то брзо пролази и пропада заједно са овим краткотрајним животом. Међутим, оно што нам обећава Небески Цар, Христос Бог наш, вечно је и корисно и премило.
Чувши то, Максима обузе умилење, и он с радошћу пристаде да прими свету веру. Теби је познато, брате рече му свети епископ Гај, да смо ми Христа ради оставили сва своја имања, и сада ништа друго не иштемо сем Господа нашег Исуса Христа, којим живимо и којим се хвалимо. Не оклевајте, господо моја! узвикну Максим, него пожурите да учините све што сматрате корисним по моје спасење. Свети епископ му наложи пост, па га отпусти његовом дому.
Отишавши, Максим спочетка скриваше у себи своју веру у Христа, мада силно гораше љубављу према светоме Гају, Гавинију и нарочито према самоме Господу Христу. Затим са увећавањем љубави Божје у њему, он поче јавно исповедати име Христово, презирући смрт. Но епископ и презвитер саветоваху му да веру своју скрива у току пет дана, док не распрода своје имање и разда сиротињи. Максим их послуша. А после пет дана он дође к светоме Гају и, припавши к ногама његовим, рече: Господине мој, заклињем те именом Христовим да ме просветиш светим крштењем као што си просветио мога брата Клаудија, јер од онога часа када си ме поучио о Христу Богу, срце моје обузе такво умилење, да не могу бити миран док не примим свето крштење.
Епископ га крсти, и одслуживши свету литургију причести га Божанским Тајнама. И борављаше Максим код својих рођака хришћана, певајући и славећи Бога. У то време онај остатак свога имања, који он не успе распродати и раздати у току оних пет дана, он продаде и раздаде сиротињи преко верног пријатеља свог Тарсона, који беше тајни хришћанин и касније описа страдања ових светих мученика, пошто се све догађало на његове очи.
После петнаест дана од Максимове посете Клаудију Диоклецијан сазнаде да су Клаудије са женом и децом и Максим постали хришћани, и веома се ожалости. Но своју жалост он с почетка скриваше, и својој супрузи царици Сирени каза само толико, да је слао Гавинију да проси његову кћер Сузану за свога сина Максимијана. Чувши то царица прослави Бога, јер беше тајна хришћанка; а цару рече: "Ради како те учи Вишње Величанство" (то јест Бог).Не поверивши царици своју жалост, Диоклецијан дозва к себи војеначалника Јулија, незнабошца и човека свирепа по нарави, и откри му тугу срца свога, да су возљубљени рођаци његови, послани да испросе невесту сину његовом Максимијану, примили хришћанску веру, насупрот његовом наређењу којим се забрањује хришћанока вера. Сви који пренебрегавају царска наређења, рече Јулије, макар она била и неправедна, треба да се казне смрћу; твоје пак наређење беше праведно, а они су га погазили, онда заслужују смрт.
Цар одмах нареди Јулију да пошље војнике и ухвати све сем епископа Гаја, што и би учињено. Он нареди да презвитера Гавинија са ћерком Сузаном држе под стражом; а Максима и Клаудија са женом и децом посла у прогонство; потом нареди да их у граду Остији спале и пепео њихов баце у море. Тако скончаше свети, удостојивши се мученичког венца.Након педесет пет дана Диоклецијан нареди својој супрузи да узме код себе Сузану и да је приволи на брак са његовим сином. Када света Сузана, налазећи се под стражом, угледа оне што иду по њу, она из дубине срца уздахну к Богу, и са сузама рече: Господе, не остави слушкињу Твоју! И доведена би к царици. Када царица угледа Сузану где улази к њој, она похита и поклони јој се пре но што се Сузана поклони њој, јер поштоваше у њој благодат Христову и целомудрено девство. А света Сузана паде пред царицом на земљу, но царица је нежно подиже говорећи: Радује се због тебе Христос Спаситељ наш. Чувши из царичиних уста име Христово, света Сузана се обрадова и рече: Благодарим Христа Бога мог, јер Он царује на сваком месту.
И оне обе, царица Сирена и света девојка Сузана, живљаху заједно, радујући се о Господу Богу, и с љубављу разговарајући о Њему, и молећи Му се усрдно. Нарочито света Сузана не престајаше ни дању ни ноћу певати и благосиљати Бога, као што беше научена од свога оца. Међутим Диоклецијан очекиваше сваки дан са надом да ће Сузана дати пристанак на брак. После дугог ишчекивања он посла по царицу и упита је, да ли је приволела Сузану на брак са његовим сином, и да ли је склона на љубав Максимијанову. Царица одговори: Узалуд је труд онде где се тежи немогућој ствари, и не треба досађивати тамо где нема воље. Ја не видим у Сузани ни трага од помисли и намере да икада пристане на брак са твојим сином, нити очекујем да би је ико ма којим начином могао приморати на то.
Чувши то Диоклецијан се страховито разјари и даде сину свом Максимијану власт над Сузаном, да је насилно осрамоти, али не у царској палати, него да је одведе у кућу њенога оца Гавинија, и да је тамо обешчасти, задовољивши своју пожуду, па да је такву остави. И би наређено светој Сузани да напусти дворац и оде кући својој. Отпуштајући свету Сузану, царица јој кроз плач говораше: Онај који је у старини избавио слушкињу Своју Сузану, избавиће и тебе, јер ће ти помоћи и подарити ти славни покој.
Опростивши се, оне се растадоше ридајући. Када света Сузана, доведена од двеју жена, уђе у своју кућу, она паде на земљу у својој соби, и мољаше се са плачем и ридањем Христу избавитељу своме, да јој похита у помоћ. И ту ноћ дође к њој царев син Максимијан, распаљен поганом пожудом. Улазећи тихо у собу где се света Сузана мољаше, он угледа над њом анђела Божија који је веома блистао, и Максимијана спопаде велики страх, те се он не усуди ни прићи светој Сузани, него брзо побеже одатле дома, у дворац, и исприча све оцу своме Диоклецијану. То није ништа друго до мађије хришћанске, рече Диоклецијан. И посла поверљивог дворјанина свог Куртија, да сазна шта се ради у Сузаниној кући. Међутим и Куртије, чим уђе тамо, одмах га обузе силан страх, и он престрављен побеже к цару. У то време цар се препираше са својом царицом о доласку Христовом и поштовању богова. И побеђен од царице, цар се опомену Сузане и упита царицу: Зашто ниси усаветовала ту дивну и мудру девојку, да пристане на брак са мојим сином? Царица одговори: Она је изабрала себи оно што је боље; и сам син твој прича да је видео над њом неприступну светлост.
Разбесневши се силно, цар нареди неком Македонију, незнабошцу ревносном, опаком и бездушном, да иде к Сузаниној кући, па да је претњом и мукама примора на идолопоклонство; и да то чини тајно, да не би осуђивали цара због тирјанства, како он чак ни рођаке своје не штеди. Македоније дође к Сузани, доневши са собом малог, златног идола који је изображавао бога Јупитера. Показујући светој девојци овог идола, он јој наређиваше да му се поклони.
Међутим света Сузана дуну на идола и рече: Господе мој Исусе Христе, нека очи моје не виде ђаволско оруђе. И одмах идол што га Македоније држаше у руци, постаде невидљив, као да му га неко отрже из руке. Македоније се зачуди и мишљаше да му Сузана на неки начин оте идола и сакри, па јој рече: Видим да си златољубива, и украла си ми идола из руку, и ја не могу да те не похвалим за то, јер сматрам да ти не би узела идола да га ниси волела. Светителжа одговори: Господ Бог мој посла анђела Свог, који и уклони идола с мојих очију, и избаци га напоље из моје куће.
Док ово светитељка говораше, уђе Македонијев слуга и саопшти да је идол избачен из куће на пут. То силно разјари Македонија и он својим рукама исцепа хаљине на светој Сузани, па је стаде бездушно тући штаповима. А света Сузана бијена говораше: Хвала Ти, Господе! Македоније јој рече: Принеси боговима жртву! Светитељка одговори: Ја себе саму приносим на жртву Господу Богу моме. Македоније онда извести цара да Сузана непоколебљиво и чврсто стоји у хришћанској вери и да се наругала идолу. Цар нареди да је тамо, у њеној кући, мачем убију. И невести Христовој, светој мученици Сузани, би одсечена глава, и она радујући се и веселећи се оде у пресветли чертог Бесмртног Женика свог.
Дознавши да је света Сузана убијена, царица оде ноћу, узе чесно тело свете мученице, и крв њену просуту по земљи сабра и отре повезачом главе своје; онда обави мирисавим платном тело њено и положи у гробници светог Александра, где многа мученичка тела беху погребена; а крв њену, коју сабра повезачом главе своје, она метну у сребрни ковчег, који сакри у својој соби, где се она и дању и ноћу често мољаше тајно. А свети папа Гај, дошавши у кућу свога брата Гавинија, ону собу у којој беше проливена крв свете мученице Сузане освети у цркву и служаше у њој божанствене службе.
Не дуго времена после тога пострада и свети презвитер Гавиније; тако исто и свети папа Гај мученички сконча. И сви они, као свети мученици, заједно предстадоше престолу Божију, славећи Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици Бога, коме и од нас нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.