Отаџбина преподобног Петра беше Цариград. Он би рођен од богољубивих родитеља. Његови родитељи са целом породицом одлучише да се замонаше. Пошто Петрови родитељи примише монаштво, и његова се два старија брата, Павле и Дионисије, постригоше, онда и Петар, угледајући се на њих и желећи да води исти живот са њима, ступи у монаштво заједно са својим најмлађим братом Платоном. Поставши монах, блажени Петар се с таком ревношћу одаде монашком животу, да у подвизима превазиђе све своје вршњаке. Зато он постаде образац и пример врлине не само својој браћи него и свима другим монасима. И ови се стараху да подражавају његове врлине и да их примењују у своме животу. Због високог подвижничког живота Петра заволе ондашњи патријарх Николај. Дивећи му се и ценећи га због врлине и умности, патријарх је желео да блаженог Петра посвети за епископа. Али Петар то избеже, сматрајући себе недостојним. Онда патријарх усаветова брата његовог Павла, и хиротониса га за епископа града Коринта. А преподобни Петар, бежећи од патријарховог наваљивања да се прими епископског чина, оде са својим братом архијерејем Павлом у Коринт, и тамо проведе дуго време у безмолвију, у молитвеном тиховању. Али не доведе до краја свој подвиг. Јер у то време сконча епископ града Аргоса, и житељи тога града дођоше к епископу Павлу у Коринт, молећи га и преклињући да им за епископа хиротонише свога брата Петра. Али блажени Петар, иако много салетан, побеже и не би га дуго времена. Но када се потом врати, опет га тако силно салетеше молбама да он најзад, дирнут њиховим сузама, пристаде на њихов предлог.Поставши епископ, блажени Петар се сав посвети своме позиву. Много се старао о благочинију цркве и свештенства. У чињењу милостиње ишао је дотле, да је често и кошуљу са себе давао сиромасима. Хранио је сирочад, помагао удовице, и тајно делио милостињу свима невољнима. А када једне године настаде глад у Пелопонезу, овај светитељ је прехранио многе хиљаде гладујућег света. У то време догоди се једном да му у ковчегу остаде мало брашна. Но гле чуда! светитељ га опет убрзо нађе да је пун брашна; и тако је целе године прехранио не само невољне и ниште него и своје људе. Веома милосрдан и жалостив, он је откупљивао робове, и ослобађао слабе из руку силника и неосетљиваца. Осим тога он исцели једну бесомучну девојку, претсказа беду која је имала снаћи Пелопонез, и предвиде дан своје смрти.Пошто поживе седамдесет година, и пошто учини безброј добрих дела, свети Петар предаде блажену душу своју у руке Божје. Али и после смрти његове благодат Светога Духа очигледно присуствује у светим моштима његовим, јер оне точе миомирисно миро, изгоне демоне и исцељују од разноврсних болести. А све то јасно указује на блаженство и славу које преподобни доби на небу.