Свети Јевсевије живљаше у Финикији, и спочетка беше тајни хришћанин. У то време наста велико гоњење на хришћане од стране незнабожаца, који где год могаху наћи хришћане, стављаху их свуда на разноврсне муке Тада многи хришћани, бежећи од незнабожачких руку, скриваху се по тајним местима. А свети Јевсевије, размишљајући о Христовим речима: Који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима (Мт 10, 32), испуни се божанске ревности, отиде пред кнеза тога града, и рече: Што чиниш лудости, богоборче, гонећи паству Христову? А кнез, погледавши на њега, упита: Ко си ти? Он одговори: Ја сам слуга Христов, коме си ти непријатељ. Силно разгневљен оваквим речима кнез упита: Откуда теби, бедниче, таква смелост, да ступиш преда ме и ружиш мене кнеза? На то Јевсевије одговори: Ревност за Господа мог Исуса Христа побуди ме да изобличим слепило ваше, јер ви полудесте клањајући се ђаволу а не Богу.

Тада кнез нареди да га обнаже, обесе и стружу тело његово. И светитељ би дуго струган оштрим гвожђем, те му се и кости показаше; затим га сирћетом и сољу поливаху, и ране му растрљаваху. Све то исповедник Христов трпљаше мушки, као да у туђем телу страда; и радоваше се у својим мукама допуњујући недостатак невоља Христових на телу свом.

После ових мука кнез му рече: Принеси боговима жртву, па ћеш остати жив; а ако то не урадиш, ми ћемо те погубити. Јевсевије одговори: Ви можете погубити моје тело, али Христос ће примити моју душу; за Њега ја хоћу да трпим до краја, јер који претрпи до краја, тај ће се спасти (Мт. 24, 13).

Видевши да је непоколебљив, незнабошци му мачем одсекоше главу. И тако свети Јевсевије узиђе на небеса и прими венац славе из руке Господње.

Свети Приск исповедаше име Христово у Фригији, и многе незнабошце приведе ка Христу. Затим га незнабошци ухватише, обесише, и по ребрима дубоко стругаше, и тело његово железним ноктима као земљу изораше. А неки од присутних незнабожаца, посматрајући тако љуто мучење и мученикову крв која се лила, разјарише се као зверови, извадише мачеве и избодоше светог мученика; па кад му цело тело избодоше, они му најзад одсекоше главу.

Тако пострада за сведочанство о Исусу Христу овај добри исповедник, кога сада Христос исповеда пред Оцем Својим Небеским, коме нека је слава кроза све векове. Амин.