Георгије беше из Филаделфије у Малој Азији; син хришћанских родитеља; по занимању абаџија. Имао радњу у селу Карацасу. Потурчио се из непромишљености. Али након мало дана покаја се и стаде горко оплакивати свој страховити грех. У том покајничком расположењу побеже из села и отпутова у Свету Гору. Тамо оцима исповеди свој грех, доби потребну епитимију да га откаје, поново би враћен у хришћанску веру. И много се година подвизаваше, еда би умилостивио Господа да му опрости ужасни грех. Но савест су му пекле Спаситељеве речи: Који се одрекне мене пред људима, ја ћу га се одрећи пред Оцем својим. - И он осети свом душом: да свој грех одречења од Христа може изгладити ако исповеди Христа пред онима пред којима Га се одрекао.И донесе одлуку да тако поступи. Ту своју одлуку он саопшти неким оцима, молећи их да се моле Богу да му да снаге да издржи мучеништво за Господа Христа. Онда отпутова у село Карацас. Турци га одмах препознаше и пред судију одведоше, оптужујући га да се у своје време одрекао Христа и примио њихову веру, а сада носи хришћанско одело. Судија га упита је ли то истина. Он веома смело изјави: Истина је. У своје време ја се из непромишљености одрекох своје хришћанске вере, и примих вашу. Но путујући много ја се уверих да је ваша вера лажна, и ево дошао сам да вам је вратим. Моја хришћанска вера је чисто злато, а ваша је тантуз. Изјављујем пред вама: Опет сам хришћанин, зовем се Георгије, и из љубави према Христу готов сам пролити крв своју. To je моја одлука, чуо си је. А сада чини са мном шта хоћеш. Ја се Христа мога одрећи нећу.

Судија покуша да на разне начине убеди Георгија да се предомисли. Али Георгије остаде одлучан и непоколебљив. Судија онда нареди да га баце у тамницу, и тамо на разне начине све дотле муче, док се не одрекне вере у Христа. И осам дана мучише Христова исповедника непрекидно разноврсним мукама. При томе му главу тако стезаху квргама, да му очи испадоше из очне дупље. Но храбри Христов војник узвикну: Ма шта са мном радили, нећу се више никада одрећи своје вере. Хришћанин сам се родио, хришћанин сам, и хришћанин хоћу да умрем. - После тога судија донесе одлуку да се мученику одсече глава на губилишту. Изведен на губилиште, славни јунак Христов би обезглављен 2. октобра 1794. године.

Тако блажени доби венац мучеништва од подвигоположника Христа Бога нашег, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Оцем Његовим и Пресветим и благим и животворним Духом Његовим кроза све векове. Амин.