Свети Григорије од ране младости заволе Христа, и украси V себе свима врлинама. Када се упразни престо патријарха Александријског, свети Григорије би по промислу Божјем постављен од тамошњих епископа и христољубивог народа за патријарха. И би он изврстан учитељ Православља и врлинског живота по Богу. Делом и речју он учаше народ свакој врлини, јер беше кротак, смирен, милостиван, целомудрен, отац сирочади, заштитник удовица, наставник заблуделих, лекар болесних, утешитељ ожалошћених. Но саблазнитељ ђаво нахушка цара Лава иконоборца,[9] те овај нареди да светог Григорија окована у ланце доведу из Александрије у Цариград. Изведен пред цара, свети Григорије изобличи цара пред целим Сенатом, назвавши га јеретиком, безбожником и неваљалцем. Цар тиранин нареди те светитеља бише воловским жилама. А светитељ бијен захваљиваше Богу, и говораше присутнима: "За Христа Бога мог и за свете иконе готов сам да ми све тело буде искидано на комаде". - Чувши то, безакони цар нареди да светитеља пошљу у заточење. Блажени исповедник проведе у заточењу три године, па предаде душу своју у руке Богу, од кога доби венац исповедништва.