НА неприступном месту, удаљеном сат и по хода од села Лафиона Митимнијске области, на острву Лезвосу, у долини отвореној према мору, налазе се данас остаци древних манастира. Овде је за време Агарјана била исламска текија у којој су живели дервиши све до ослобођења Лезвоса од турског ига (1912. године). Сад је то место пусто, а некада, у древна времена, ту су се скупљали безбројни поклоници и дешавала дивна чудеса на гробу неког чудесног светитеља Божјег Александра. Некад се мислило да је тај слуга Божји Александар био онај Александар кога је наследио св. Атанасије Велики на Александријском престолу; постоји такође новије предање да је он био први епископ Митимнијски, један од учесника Првог Васељенског Сабора. Но порекло његово и живот остају за нас покривени велом смирења и тајне. Једно је сигурно: био је девствени монах и епископ, и велико светило Цркве по врлинама својим и подвизима, који, иако од људи и окривени, Богу нису остали непознати. Зато се народ и сабирао око његовог чудотворног гроба вековима, све док то место не покри агарјанска тама. На том, сада пустом, месту до данас се чува камени ћивот, који потиче из петог или шестог века ако не и из ранијег времена, са урезаним крстом на њему и кратким духовним животописом слуге Христовог Александра који је у том ћивоту био сахрањен: "Проповедник Тројице а чувар девствености и Христов пријатељ, почива овде, молећи се за нас". Бесумње, он је најстарији и некад најпоштованији светитељ овог острва, данас пак признат као заступник пред Богом и заштитник Митимнијске митрополије. Молитвама смиреног светитеља Твог, Гооподе, просвети и нас грешне светлошћу смирења Твог и његовог, Амин.