Тајна Јелеосвећења нам је позната под другим именом - Соборовање. Тако се зове јер га врши сабор презвитера, односно више свештеника. У Тајни Jелеосвећења, приликом помазања тела уљем, на болесника се призива благодат Божија која исцељује немоћи духовне и телесне.
Основа за вршење ове тајне су текстови из Светог Писма. У Јеванђељу по Марку се помиње да су Христови ученици „многе болеснике помазали уљем и исцељивали их“ (Марко 6:13). У Посланици Апостола Јакова читамо: „Ако је ко од вас болестан, нека позове старешине Цркве, и нека се помоле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће исцељивати болесне, и Господ ће га подићи; и ако је починио грехе, опростиће му се“ (Јак. 5:14-15). Ове речи апостола Јакова садрже неколико кључних назнака за разумевање ове Тајне. Кренимо редом.
Уље - симбол лечења
Човек има и душу и тело, што значи да му је потребно потпуно духовно-телесно сагледавање благодати Божије. Дакле, свака тајна има две стране: спољашњу и духовну. Спољашња страна тајинства - све што можемо да чујемо, осетимо, додирнемо - то су поступци свештеника над човеком. А духовно, тајанствено, јесте мистичко благодатно дејство Божије над човеком.
У спољашњем делу тајинства обично се налази нека супстанца: вода, хлеб, вино, миро итд. За Jелеосвећење се користи уље (биљно уље, по могућности маслиново). Још у доба Старог завета уље се користило не само за кување, већ и у медицинске сврхе. Стога, у светим обредима у којима се користи уље, оно често постаје симбол исцелитељске моћи Божије.
У апостолско доба и у ранохришћанском периоду живота Цркве помињу се и друга спољашња средства за лечење. Познати су случајеви када су се исцељења вршила благословеном водом, полагањем руку на болесне, призивањем имена Исуса Христа и причешћем.
На овај или онај начин, уље се увек директно користило за обављање Тајне Jелеосвећења. У савременој пракси уље се меша са вином. Основа за ово је поучна прича о милосрдном Самарјанину (Лука 10:30-35).
Вера је основа свега
Помазање није магијски чин при коме само освећеним уљем може доћи до исцељења. Апостол Јаков каже да ће „молитва вере исцелити болесне“, а не помазање уљем. То јест, вера је главни услов за добијање исцељења. Као и у сваком тајинству, и овде је важан наш дијалог са Богом - искрена молитва, вера и поуздање.
Уздање у Бога претпоставља било који исход наше молитве, а не само онај који нам је потребан. У том смислу, Тајна Jелеосвећења „не гарантује“ исцељење, али даје наду за њега.
У овом случају се може поставити питање: ако тајинство не обећава исцељење болести, зашто онда уопште учествовати у томе? Протојереј Александар Шмеман је с тим у вези написао следеће: „Свака тајна је увек прелаз и преображај. Замолили су Христа за исцељење, а Он је опростио грехе. Тражили су од Њега „помоћ“ за наш земаљски живот, а Он га је преобразио, стављајући га у заједницу са Богом. Да, Он је исцељивао болести и васкрсавао мртве, али они који су Њиме исцељени и васкрсли остали су подвргнути неумољивом закону умирања и смрти... Истинско исцељење човека не састоји се у обнављању - за неко време! - његовог физичког здравља, већ у промени његовог схватања болести, страдања и саме смрти... Сврха тајинства је да промени само разумевање, само прихватање патње и болести, у прихватању истих као дара страдања Христових Њиме претворених у победу“.
Света Тајна не гарантује исцељење, али свакако може да утеши, ојача човека у болести, па чак и да промени сам однос према њој.
Без покајања нема исцељења
Телесне болести код човека су последица његовог пада. То, међутим, не значи да се увек може успоставити директна веза између одређених болести и конкретних греха. Пре говоримо о општој штети људске природе грехом. Како је писао свети Симеон Нови Богослов , „лекари који лече људска тела... никако не могу да излече основну природну болест тела, односно поквареност; покушавају на различите начине да поврате телу... здравље, али оно опет пада у другу болест.”
Ова нераскидива веза између болести и греха огледа се у Тајни Jелеосвећења. Поред молитава за исцељење од болести, Jелеосвећење садржи многе молитве покајања (због чега, иначе, деца до седам година не учествују у њему).
У тајинству се молимо да Господ исцели нашу душу, угаси наше страсти, које у овој или оној мери утичу на наше физичко благостање. Односно, молимо Бога да прво отклони основни узрок болести - нашу грешност, а затим, ако је корисно и благовремено, да нас исцели од самих телесних недаћа.
Две главне теме благослова Jелеосвећења - исцељење и покајање - временом су довеле до две различите употребе овог тајинства. Први - у свом основном значењу као тајинство намењено болеснима, а други - као тајна покајања за здраве људе.
У Византији је око 14. века настала пракса вршења општег благослова Jелеосвећења. Одржало се на Велики четвртак пред Васкрс и било је доступно свима - и здравим и болесним. Оваква општа тајна схваћена је као посебна врста Тајне покајања. По свему судећи, свети Симеон Солунски (15.век) је писао о овом значају Помазања: „Сагрешивши, долазимо до божанских свештеника и, кајући се, исповедамо грехе; по њиховој заповести приносимо уље Богу у знак Његове милости и сажаљења, у коме сија божанска и тиха светлост благодати... Када се и молитва испуни и уље освети, уљем помазани добијају опроштење грехова.”
У Русији се пракса „општег освећења уља“ у храмовима и манастирима појавила нешто касније - у 16. веку. Тренутно се у већини цркава врши опште Jелеосвећење, и то не само на Велики четвртак, већ и на друге дане Великог поста.
Благослов Јелеосвећења - Тајна покајања или исцељења? Одговарајући на ово питање можемо рећи да су теме покајања и исцељења у овој тајни нераскидиво повезане. Само свако самостално врши истицање једног или другог значења тајинства. Ако је особа озбиљно болесна, онда ће главна тема молитве за њега бити тема оздрављења. Ако је особа здрава, онда учешће у помазању треба да схвати као додатак Тајни покајања.
Истовремено, ни у првом, ни у другом случају не би требало да се врши јелеосвећење изоловано од осталог црквеног живота, пре свега, од учешћа у богослужењима и тајнама Цркве.
Аутор: свештеник Јован Дворјадкин
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Петар Волков
Извор: beleparh.ru