Колико пута нам се учини да кроз живот идемо сами. Неко нас разочара, неко нас напусти, понекад ни најближи не могу да разумеју оно што носимо у срцу. Али Бог није оставио човека да се сам бори са искушењима. Свакоме од нас даровао је верног небеског пратиоца – анђела чувара.

Пријатељ кога не видимо, а који нас никада не напушта

Већ сама помисао на то требало би да испуни срце радошћу. Нисмо сами док корачамо овим светом. Док се трудимо да сачувамо своју душу и останемо на путу који води Богу, уз нас је онај коме је Господ поверио да нас чува.

Наш анђео чувар није само тихи сведок нашег живота. Он је наш помоћник, заштитник и молитвеник. Чува нас од многих опасности које ни сами не примећујемо и непрестано се моли за нас. Колико смо пута својим слабостима заслужили Божији суд, а ипак смо осетили милост! Ко зна колико је пута управо молитва нашег анђела чувара измолила за нас још једну прилику да се поправимо.

Он нас воли љубављу која не тражи ништа заузврат. Та љубав не зависи од нашег расположења, успеха или неуспеха. Она извире из његовог непрестаног гледања Бога, који жели да се сваки човек спасе. Зато анђео чувар никада не престаје да се брине за нас, чак ни онда када ми заборавимо на њега.

Можда ће некога зачудити што анђео чувар припада последњем, деветом чину небеске анђелске јерархије. Али у Божијим очима величина не зависи од места које неко заузима, већ од службе која му је поверена.

А служба анђела чувара је узвишена. Бог му је поверио човека – круну Свога стварања.

Он брине о нама нежније него што то можемо да замислимо. Мајка бди над дететом док оно не одрасте. Анђео чувар остаје уз нас од крштења па до последњег часа нашег земаљског живота. Све то време тихо нас води, саветује, опомиње и штити.

Ако га својим животом не одбацимо, остаће уз нас и онда када душа напусти тело. Неће нас оставити саме ни пред вечним судом Божијим.

Нека вас не брине ни то што је анђео чувар по чину међу најнижима. Ако му је Бог поверио човека, онда му је дао и све што је потребно да ту службу испуни. Његова снага није само у његовој анђелској природи, већ и у благодати коју је добио од Бога и у молитвама које непрестано узноси за нас.

Када нам на ум дође добра мисао, када нас савест опомене да не учинимо зло, када осетимо подстицај да се помолимо, опростимо или учинимо добро дело, често је то тихо деловање нашег анђела чувара.

Он не доноси одлуке уместо нас. Бог је човеку даровао слободу. Али нас непрестано подстиче на оно што је добро и упозорава када се приближавамо греху.

Када види да идемо путем спасења, радује се и укрепљује нас да не посустанемо. А када скренемо са тог пута, не окреће нам леђа. Са болом гледа наш пад и чини све што може да нас врати, као што добар пастир тражи изгубљену овцу.

Понекад човек толико заволи грех да више не жели да слуша тихи глас савести. Тада се анђео чувар удаљава. Не зато што је престао да нас воли, већ зато што ми одбијамо његову помоћ. Ипак, ни тада нас не напушта потпуно. Моли се Богу за нас, чека наш повратак и стрпљиво куца на врата нашег срца, надајући се да ћемо се покајати.

Када те нико не разуме, он је и даље уз тебе

Зато никада не треба да гледамо на анђела чувара као на далеку небеску силу. Он је наш најближи невидљиви пријатељ. Бог га је послао да нас прати кроз цео живот.

Колико само заборављамо на њега! Ретко му се молимо, ретко помислимо да је уз нас, а својим гресима жалостимо онога који нас толико воли. Па ипак, он не одустаје. Непрестано се заузима за нас пред Богом, моли се за наше спасење и доноси пред Господа све наше уздахе, сузе и искрене молитве.

Када бисмо само постали свесни његовог присуства, из нашег срца сама би потекла молитва:

„Анђеле Божији, чувару мој, отвори моје срце да препознам твоје тихе савете. Научи ме да слушам глас којим ме водиш ка Богу. Помози ми да не пропустим твоја упозорења и да останем на путу спасења.“

Такво расположење душе треба да буде жеља сваког хришћанина.

Зашто анђели показују толико љубави према људима?

Пре свега зато што су служитељи Божији. Господ им је поверио да нас чувају и помажу нам на путу спасења. Али постоји још нешто.

И анђели су створења Божија. Стојећи непрестано пред лицем Божијим, они се труде да буду слични свом Творцу. А Бог је љубав. Зато и они љубе човека, милују га својом добротом, стрпљиво подносе његове слабости и радују се сваком кораку који га приближава спасењу.

Колико само начина налазе да нам помогну! Када смо малодушни, уливају нам снагу. Када смо уплашени, доносе мир. Када изгубимо наду, подсећају нас да Бог није одустао од нас. А када паднемо, не стоје са стране као неми посматрачи, већ чине све да нас поново подигну.

Много тога никада нећемо сазнати. Нећемо знати од каквих нас је несрећа Бог сачувао преко нашег анђела чувара. Нећемо знати колико је лоших одлука остало неизвршено јер нас је савест у последњем тренутку зауставила. Нећемо знати ни колико нам је пута срце омекшало захваљујући његовој тихој помоћи.

Све то сазнаћемо тек у вечности.

Највећа радост анђела

Од свега што анђео чувар чини за нас, ништа га не радује толико као наше покајање. Он не жели само да будемо добри људи. Жели да се спасемо. Зато нас непрестано позива да се вратимо Богу.

Док ми заборављамо своје грехе, он их памти да би нам помогао да их се сетимо онда када дођемо на исповест.

Као да нам тихо говори:

„Не бој се да признаш истину. Ја сам био сведок целог твог живота. Видео сам сваки твој пад, али сам видео и сваку твоју сузу. Плакао сам због твојих грехова и молио Бога да ти подари време за покајање. Сада говори без страха. Господ жели да ти опрости.“

Каква је то утеха!

Док човек мисли да је остао сам са својим падовима, неко је све време био поред њега и није престајао да се моли за њега. Када бисмо то заиста разумели, много лакше бисмо приступали исповести. Не бисмо је доживљавали као тежак разговор, већ као повратак Оцу који нас је дуго чекао.

Зато никада не идемо сами када се кајемо. Уз нас стоји наш анђео чувар.

И вероватно нема веће радости за њега него када чује искрену исповест и види да је Христос поново очистио душу коју му је Бог поверио.

Зато се Господ и у Јеванђељу открива речима да „бива радост пред анђелима Божијим због једног грешника који се каје.“

Ништа не испуњава анђеле таквом радошћу као човеков повратак Богу.

Наш најтиши саветник

Анђео чувар непрестано прелази пут од Бога ка човеку и од човека ка Богу. Од Господа нам доноси благодат, утеху и помоћ. Од нас Богу односи наше молитве, благодарност и све оно што из дубине срца изговоримо. Зато је важно да са својим анђелом чуваром живимо као са најближим пријатељем.

Постоје тренуци када своју муку не можемо да поверимо никоме. Плашимо се да нас људи неће разумети, да ће нас осудити или погрешно схватити.

Анђео чувар никада не осуђује. Њему можемо поверити све. Сваки страх. Сваку борбу. Свако искушење. Сваку тајну коју носимо у срцу. Он је најмудрији саветник, јер гледа Бога. Највернији пријатељ, јер нас никада не напушта. И најнесебичнији помоћник, јер ништа не тражи за себе.

Само једно жели – да једног дана стигнемо тамо где се и он налази, пред лице Божије.

Зашто се Црква свакодневно моли за анђела чувара?

Наша Света Црква током богослужења свакога дана узноси ову молитву:

„Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.“

Ако нам је Бог већ дао анђела чувара, зашто га онда поново молимо?

Зато што је највећа опасност у нама самима.

Бог нам је даровао свог небеског заштитника, али човек својим гресима може да се удаљи од његове помоћи. Анђео чувар је свет и не може да остане тамо где човек свесно бира грех, где не жели да се промени и где одбацује Божији позив на покајање. Зато се молимо да нам Господ подари снагу да не изгубимо ту драгоцену близину.

Срећан је човек који свој живот проводи пред лицем Божијим и који слуша савете свог анђела чувара. Такав човек постепено задобија мир у души. Он пази на своје мисли, речи и поступке, јер не жели да ожалости свог небеског пријатеља.

Али тешко човеку који својим животом примора анђела чувара да уместо заступника постане сведок његовог удаљавања од Бога.

Анђео који ће бити уз нас и у часу смрти

Постоји тренутак који нико од нас не може да избегне – час када ће се наша душа раздвојити од тела. У том тајанственом и озбиљном тренутку анђео чувар ће бити уз нас.

Тада ћемо можда више него икада разумети колико нам је био близак током целог живота.

Молићемо га да нас не остави, да нас не напусти у часу када будемо пролазили из овог видљивог света у вечност.

Колико ће тада жалити човек који је читавог живота заборављао свог анђела!

Колико ће му бити тешко када схвати да је имао небеског пријатеља који је увек био поред њега, а он му се тако ретко обраћао.

Зато је блажен онај који још овде, у земаљском животу, научи да разговара са својим анђелом чуваром.

Такав човек не чека последњи тренутак да га позове. Он већ сада зна да поред себе има некога ко га воли и ко се моли за њега.

Нека у нашем срцу буде ова молитва:

„Анђеле чувару мој, када дође час мог одласка из овог живота, похитај ми у помоћ. Буди уз мене у борби са страхом и немоћи. Прими ме под своју заштиту када пређем у вечност. Дај да те видим поред себе као свог светлог и тихог заступника.“

Ако се душа покаже достојном Божије милости, анђео чувар неће је оставити ни после смрти. По учењу Цркве, он ће је пратити у поклоњењу Богу трећег, деветог и четрдесетог дана после упокојења и неће је оставити саму у тајанственом животу који следи.

То је оно најважније што треба да знамо о свом небеском чувару.

Невидљиви пријатељ пред Светом Чашом

Све што смо рекли обавезује нас да свог анђела чувара поштујемо и да му се молимо. Посебно када приступамо Светом Причешћу.

Када стојимо пред Светом Чашом, треба да знамо да нашим очима није откривено оно што се тада дешава у духовном свету. Због наше слабости не видимо мноштво светих анђела који са страхопоштовањем окружују животворно Тело и Крв Христову и узносе славу Богу.

Поред свакога од нас иде и наш анђео чувар. Не видимо га, али он је ту. И можда нам у тим тренуцима тихо говори:

„Не жури. Не гурај другога. Покажи љубав према ономе који стоји поред тебе. Приступај Светој Чаши са страхом Божијим, вером и смирењем.“

Када бисмо само чешће слушали тај тихи глас, колико бисмо радости донели свом анђелу чувару!

Јер он не жели од нас нешто велико и недостижно. Жели да наше срце буде отворено за Бога, да будемо пажљиви према другима и да свој живот усмеримо ка вечности.

Највернији пријатељ кога нам је Бог даровао

Драги моји, желим вам да никада не гледате на свог анђела чувара као на нешто далеко и недостижно.

Он није само небеско биће о коме читамо у молитвама. Он је ваш најближи невидљиви пријатељ.

Он је онај који вас прати кроз цео живот, који се радује вашем добру, који плаче због ваших падова и који се непрестано моли да се вратите Богу.

Научимо да му се обраћамо.

Научимо да га призивамо.

Научимо да осетимо његову близину.

Јер велики је дар знати да, чак и онда када нас људи не разумеју и када нам се чини да смо сами, поред нас стоји онај кога нам је сам Бог послао.

Нека нам Господ помогне да цео свој живот проживимо са свешћу о присуству нашег анђела чувара, како бисмо једнога дана, заједно са њим, стали пред лице Божије.

То вам од свег срца желим.

По беседи Архимандрита Јована (Крестјанкина) „Анђео чувар“
Уредничка адаптација за Фондацију „Пријатељ Божији“: Петар Волков
Према издању „Ангел молитвы“ („Анђео молитве“).