Данас наша Црква прославља Спомен чуда Светог архангела Михаила у Хони, један од познатих празника посвећених Архистратигу небеских сила. Празник подсећа на чудесно спасење храма у Хони, када је Свети архангел Михаило сачувао храм од огромне бујице коју су незнабошци намерно усмерили ка њему.

У овом дану Црква посебно прославља Светог Михаила као заштитника, помоћника и вођу небеских сила, а пред нама је и једно старо побожно казивање о његовом заступништву за људе који су током живота чинили милостињу и тражили Божију милост.

„Ускоро ћеш угледати велику радост“

Мир Божији нека сиђе на вас, браћо хришћани.

Послушајте шта ми се догодило, мени, Тимотеју, слузи Исуса Христа.

Једном сам кренуо ка Светом животворном Крсту и Гробу Господњем, као и свим Светим местима којима је ходио Господ наш Исус Христос. Тако сам стигао до дома Светог Прохора, љубљеног ученика Светог Јована Богослова. После дугог трагања, тамо сам пронашао књигу коју је Прохор написао. У њој сам прочитао следеће казивање о Светом Јовану Богослову.

Једном је Свети Јован ишао у пратњи Анђела Божијег, који му је откривао тајне о људима и небеским стварима. Тада је чуо страшан шум, сличан хуци многих вода које падају са висине. Када је са Анђелом пришао ближе, угледао је огромно језеро и страшни казан пун непокајаних грешника.

Свети Јован упита свог пратиоца:

„Објасни ми зашто је ова јама тако дубока?“

Тада је видео огњену лаву и велики дим. Лава је кључала и са страшном хуком подизала се високо у ваздух, док су нека чудовишта налик огромним змијама гмизала по телима грешника.

Анђео му рече:

„Оче Јоване, пријатељу Божији, страшно је мучење које сада гледаш. Ово језеро могло би да прими сав свет, а његова дубина је безмерна.“

Свети Јован је горко заплакао због погибије грешника.

Тада му Анђео рече:

„Не плачи, оче Јоване. Ускоро ћеш угледати велику радост, захваљујући Архангелу Божијем Михаилу.“

Јован тада угледа Светог Архистратига Михаила у чудесној лепоти. Био је у необичној лађи коју су, како казивање описује, носили Херувими и Серафими, а са њим су били многи Анђели и Свети, велики Пророци и Мученици.

Сви се приближише огњеном језеру.

У истом часу огањ се угаси, пламена лава престаде да се подиже, а све страшно што је мучило грешнике ишчезе.

Тада Архангел Михаило спусти своје десно крило у језеро и изведе душе на чврсту земљу.

Потом га спусти други пут и изведе још више душа.

Херувими и Серафими падоше ничице пред њим и замолише га да то учини још једном. Архангел Михаило се обрати Господу са молитвом за спасење и трећи пут спусти своје крило у језеро, изводећи још веће мноштво душа.

Анђели и Свети тада узеше спасене душе, опраше их водом благодати и помазаше миром радости. Потом их поставише пред лице Божије.

Тада се, како казивање описује, зачу глас иза завесе Господње:

„Заступништво Архангела Михаила и Мајке Моје, Пресвете Дјеве, и свих Мојих изабраних Анђела увешће ове душе у рај блаженства, вечности и покоја.“

Свети Јован се задиви великом састрадавању Архангела Михаила.

Тада му Анђео рече:

„Знај, Јоване, пријатељу Божији, да се чудо које си видео понавља сваке године 6. септембра, односно 19. септембра по новом календару, на дан празновања у част Архангела Михаила. Свевидећи Бог поставио га је за вођу небеске војске због велике победе коју је извојевао над силама сатане.“

Архангел Михаило – заштитник и молитвени заступник

У овом казивању затим се говори о великој жалости Архангела Михаила због страдања Христовог. Када је Спаситељ био распет, небо и земља су, према овом предању, били помрачени од велике жалости. После Христовог Васкрсења, Архангел Михаило је, како се казује, био међу онима који су објавили радосну вест и супротставили се сили сатане.

Бог је, према овом предању, Архангелу Михаилу поверио посебну службу заштитника и молитвеног заступника људског рода.

Зато се у овом казивању говори да Архангел Михаило сваке године на дан свог празника долази пред лице Божије и моли се за душе које се налазе у мукама. Сви Анђели се тада окупљају око њега, а он, по Божијем допуштењу, моли Господа за милост.

Посебно се истичу они који су током живота чинили дела милосрђа, помагали сиромашнима и страдали за име Господње.

Порука овог старог казивања је једноставна и снажна: милосрђе које човек покаже према другом човеку пред Богом није заборављено.

Зато се даље говори:

„Ако неко укаже милостињу сиромашнима, према својим могућностима, а после смрти због свог греховног живота буде бачен у пакао, Господ неће заборавити његово добро и посредством Архангела Михаила спасиће га.“

Ове речи треба разумети у духу целог казивања: човек се позива на милосрђе, покајање, молитву и дела љубави, а не на неку врсту „трговине“ са Богом.

Добро дело није новац којим купујемо спасење. Оно показује да је у човеку остало место за љубав према Богу и ближњем.

Казивање затим помиње и оне који записују и чувају ову повест, пале свећу, кандило или тамјан и приносе дар Цркви у част Архангела Михаила. Све то описује као израз побожности и поштовања према великом небеском заштитнику.

На крају се каже:

„Нека вас чува Господ и Архистратег Михаило!“

Чудо у Хони – храм који вода није могла да потопи

Свети Архангел Михаило посебно се прославља и због чуда које се догодило у Хони, древном граду Колосима у Фригији.

Тамо се налазио храм посвећен Светом Архангелу Михаилу и чудотворни извор. Многи болесници долазили су на ово место и добијали исцељење.

У близини храма живео је преподобни Архип, који је дуго служио Богу. Незнабошци су, међутим, желели да униште храм. Ископали су велики канал и покушали да две реке усмере према храму како би га вода потопила.

Десет дана су радили на томе.

Када је све било спремно, пустили су огромну количину воде према храму. Вода је јурила страховитом снагом и хучала као гром.

Преподобни Архип је тада пао на земљу и усрдно се молио Богу и Светом Архистратигу Михаилу:

„Господе, не допусти да се непријатељи обрадују уништењу овог светог места!“

Док се молио, јави му се Свети Архангел Михаило у облику светлог и пресветлог човека.

„Не бој се“, рече му. „Устани и дођи овамо, па ћеш видети силу Божију над овим водама.“

Архип угледа огњени стуб који се пружао од земље до неба.

Тада Свети Михаило громко заповеди води:

„Уђи у ову провалију!“

И вода, која је малочас незадрживо јурила према храму, изненада се сручи у дубоку раселину у стени. Од тада је текла тим путем, кроз камен, а храм је остао сачуван.

Незнабошци који су очекивали његово уништење били су поражени и ужаснути.

Тако је, према црквеном предању, храм био спасен, а место је добило име Хони, што се повезује са погружењем, односно понирањем воде у стену.

Зато Црква на овај дан прославља Светог Архангела Михаила као моћног заштитника светих места и брзог помоћника онима који са вером призивају Божију помоћ.

У овом празнику сабрана су, тако, два снажна мотива: чудо у Хони, где је храм сачуван од воде, и старо предање о Архангелу Михаилу који се моли за људе и заузима за њих пред Богом.

Чувши ово казивање, не треба да занемаримо своје спасење. Треба да се трудимо у молитви, бдењу и добрим делима, да помажемо онима којима је помоћ потребна и да тражимо милост Божију.

Нека нас празник Светог Архангела Михаила подсети да ниједно дело милосрђа није мало пред Богом и да хришћанин никада не треба да престане да се моли за себе, своје ближње и цео свет.

Зато прославимо Оца и Сина и Светога Духа и величајмо вавек Светог Архистратига Михаила.

Амин.