ЕЛ-АРАЏ, Израел (Мај, 2026) – Дугогодишња мистерија која је деценијама мучила библијске археологе и историчаре на корак је до коначног решења. Најновија археолошка ископавања на локалитету Ел-Араџ, смештеном на североисточној обали Галилејског језера, пружила су материјалне доказе који, према речима стручњака, „суштински потврђују” да су откривене рушевине древног града Витсаиде.
Овај изгубљени библијски град, који се у Новом завету помиње као позорница неких од највеличанственијих Исусових чуда и родно место његових првих ученика, вековима је био скривен под слојевима земље, муља и густог растиња. Сада, захваљујући споју упорног научног рада и несвакидашњег природног инцидента, Витсаида поново излази на светлост дана.
Од рибарског села до античке метрополе: Колевка апостола
Према библијски м записима, Витсаида (што на старохебрејском језику дословно значи „Кућа рибарења” или „Рибарска кућа”) била је много више од обичног насеља на обали. Било је то родно место и дом најближих Исусових следбеника – апостола Петра, његовог брата Андреја и апостола Филипа. Овде су Петар и Андреј провели своју младост бацајући мреже у богате воде Галилејског језера, пре него што су примили позив да постану „рибари људи”.
Историјски подаци које је оставио чувени јеврејски историчар Флавије Јосиф откривају нам детаљ који допуњује јеванђељску причу: око 30. године нове ере, тетрарх Филип Херод (син Ирода Великог) подигао је ово скромно рибарско село на статус грчко-римског града (полиса). Преименовао га је у Јулијас, у част Јулије (Ливије), мајке римског цара Тиберија. Археолози су управо у Ел-Араџу пронашли остатке раскошног римског купатила, мозаике и новчиће из овог периода, што непобитно доказује да је локалитет прерастао из села у напредни антички центар, баш како је Јосиф и описао.
Место невиђених чуда и Исусовог гнева
За хришћане, Витсаида је свето место због догађаја описаних у Јеванђељима. Управо на овим просторима Христос је извео нека од својих најчувенијих знамења. Јеванђеље по Марку детаљно описује како је Исус исцелио очи слепом човеку у Витсаиди, полажући руке на њега. Такође, у непосредној близини града одиграло се чувено умножавање пет хлебова и две рибе, чиме је нахрањено преко пет хиљади људи.
Међутим, упркос томе што су становници Витсаиде свакодневно сведочили натприродним делима и исцељењима, град је остао духовно слеп и окорео у неверју. То је изазвало један од најдраматичнијих момената у Исусовој проповеди – изрицање страшног проклетства над градовима који су га одбацили. У Јеванђељу по Матеју (11:21) записане су речи прекора:
„Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су се у вама догодила, давно би се у врећи и пепелу покајали.”
Испуњење проклетства: Како је град потпуно нестао?
Многи теолози и историчари истичу да се ово проклетство остварило на језив и буквалан начин. Док су градови попут Јерусалима или Рима преживели векове и ратове, Витсаида је доживела судбину потпуног брисања са лица земље.
Након 3. века нове ере, град почиње нагло да пропада. Становници су га постепено напуштали, економија је замрла, а природа је преузела своје. Кључни фактор у скривању града биле су тектонске промене и хидрологија Галилејског језера. Током векова, ниво воде је осцилирао, а река Јордан, која се улива у непосредној близини, наносила је огромне количине муља, седимента и песка. Витсаида је дословно жива сахрањена испод речних наноса, а преко ње је израсло густо, непроходно мочварно шипражје и трска. Град је постао толико „изгубљен” да научници скоро два миленијума нису могли са сигурношћу да упере прстом у мапу и кажу где се налазио.
Прекретница у Ел-Араџу: Црква Апостола израња из пепела
Савремена потрага за Витсаидом траје деценијама, а главна дебата водила се између два локалитета: Ет-Тела и Ел-Араџа. Ипак, археолошки тим који предводе професор Моти Авиам и др Стивен Нотли у последњих неколико година изнео је крунске доказе у корист Ел-Араџа.
Најважнији траг који је водио археологе био је путопис хришћанског ходочасника, Светог Вилибалда, који је 725. године обилазио Свету земљу. Он је записао да је између Капернаума и Витсаиде посетио величанствену цркву која је подигнута директно изнад куће Светих апостола Петра и Андреја.
Годинама су критичари тврдили да је та црква само мит, али тим у Ел-Араџу је ископао управо оно што је Вилибалд описао: велику византијску базилику из 5. века, познату као „Црква Апостола”. Током претходних сезона, на поду ове цркве откривен је импозантан мозаик са грчким натписом који директно помиње дараоца који се моли Светом Петру, ословљавајући га титулом „врховни заповедник небеских апостола”.
Најновија открића из 2026: „Петар је спавао овде”
Оно што актуелна ископавања подиже на ниво светске сензације јесте пробој у слојеве испод саме структуре цркве. Директор ископавања Стивен Нотли потврдио је да су археолози, копајући испод саме апсиде (олтарског дела) велике византијске базилике, наишли на нешто изванредно: остатке зидова стамбене куће из 1. века – управо из доба Исуса Христа.
Ово откриће се савршено уклапа у древну праксу где су рани хришћани претварали куће светитеља у места обожавања, изнад којих би касније византијски цареви градили монументалне цркве.
„Имамо зид куће из првог века тачно испод олтара,” изјавио је Нотли, не кријући узбуђење. „На њему нема плочице са натписом ’Петар је спавао овде’, али са становишта археологије, докази не могу бити јаснији и бољи од овога.”
Поред зидова куће, у истом слоју пронађени су бројни оловни и глинени тегови за рибарске мреже, што представља директан материјални доказ да су становници ове куће и околног насеља живели искључиво од риболова – баш као Петар, Андреј и Филип.
Како је пожар отворио врата историје
Интересантно је да је у овом великом научном успеху значајну улогу одиграла и виша сила, односно несрећан случај који се претворио у благослов. Годинама је локалитет Ел-Араџ био делимично блокиран због екстремно густог растиња, дивље багреме и трске којима погодује близина Галилејског језера. Међутим, велики неконтролисани пожар који је захватио ову област потпуно је спржио површински слој вегетације.
Када се дим разишао, археолозима се указао до тада невиђен призор: ватра је оголила терен и открила контуре читавих античких блокова кућа, спољне одбрамбене зидове и стотине фрагмената римске керамике који су лежали непримећени. Ово је омогућило тиму да током ископавања у мају 2026. године изврши прецизно мапирање и схвати да је Витсаида била далеко већа и урбанизованија него што се првобитно мислило.
Шта следи?
Проналазак Исусове Витсаиде и куће Светог Петра у Ел-Араџу сматра се једним од највећих библијских открића у овом веку, у рангу са проналаском Свитака са Мртвог мора. Научници сада планирају потпуну реконструкцију византијске базилике и даља ископавања у дубљим слојевима из 1. века, како би покушали да реконструишу свакодневни живот људи који су ходали истом земљом као и Исус Христ.
Иако је град некада био проклет и осуђен на заборав, чини се да је након скоро две хиљаде година тишине, Витсаида поново проговорила – овог пута кроз камен, мозаике и археологију.
За Фондацију Пријатељ Божији: Никола Животин