Свети Григорије, епископ Назијанза, отац светог Григорија Богослова, упокојио се у миру 374 године као стогодишњи старац. Св. Григорије Богослов му је на погребу одржао похвално слово, где излаже опширније живот овог светог оца, подвлачећи особито његово учешће у избору и рукоположењу Св. Василија Великог за епископа Кесаријског.
Пострадао за царовања Јулијанова и намесништва Сатурнинова. Најпре доведен у Цариград, и стављан на разне муке: вешан, струган, протезан, бијен, резан, усијаним вилама боден, и у зажарену пећ бачен из које изиђе неповређен. Затим везан одведен у Кесарију. Тамо би осуђен да га зверови поједу. Он се помоли Богу да од звериња сконча. И поједен од лавице, заврши свој мученички подвиг, око 362 године. Треба знати да постоје два света мученика Василија Анкирска. Један презвитер, који се слави 22 марта; и овај други, који није био у свештеничком чину. Обојица пострадаше од цара Јулијана и намесника Сатурнина, у једно време али не на истом месту.
Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се петнаест година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу десет година, а завршио свој земни живот напунив педесет година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб Цркве Божје - Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се &&пчелом цркве Христове,&& која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се десет пута у години и то: уочи Божића, 1. јануара, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји свети Василије 1. јануара 379. године и пресели у царство Христово (в. 30. јануар).
У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује да је Он примио на себе истинско тело људско, а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и зато што је хтео да испуни сав закон који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски, Он га је заменио крштењем у цркви Својој. „Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар” (Гал 6, 15) објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразнства ни попразнства.)
Човек који се вежба у молитви свакодневно, клони расејаности и чува мир савести, може да се приближи Богу и са Њим саједини…
Продаја деце није нова ствар. У прошлости се вршила у робовласничким државама: у фараонском Египту, у Вавилону, у античкој Грчкој, у Сједињеним Америчким Државама. Ипак, у Римском царству је продаја деце која су рођена слободна била забрањена, без обзира на то што је ропство тамо било озакоњено. Продаја живе робе данас на Западу постаје свакодневица: сајмови “Men having babies” су у најскоријој будућности планирани у Њујорку, Сан Франциску и Чикагу.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 13.01.2021. Зачало 51.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 13.01.2021. Зачало 51.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 13.01.2021. Зачало 51.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 13.01.2021. Зачало 51.
Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900 г. у Русију гдје је ступио у кијевску Духовну академију коју завршава 1904.г. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на универзитет у Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и Фолкелта.
ПОЗНАТИ помесни светитељ Цркве Божије на Кипру. Познат под именом Махероменос. (Спомиње га Патмоски кодекс бр. 266, и Махерас у "Кипарској Хроници").
ОВАЈ "мудри угодник Христов" богомудро се подвизавао, и у миру скончао.
У СТРАШНИМ мукама за Господа пострадао, и на небо ка Господу узишао и неувенљиве венце примио.
ОЧИ им ископане и груди одсечене, - тако за Христа пострадале и венце небеске добиле.
ПОДВИЗАВАО се као пустињак у околини Никопоља. Ревностан поборник Православља; учествовао на Четвртом Васељенском Сабору. Одликовао се дубоким смирењем и кротошћу. Светим подвизима постигао бестрашће; Црква га назива "незаборавним царем над страстима".