Ова новојављена звезда на небу Цркве Христове, богоносни отац наш Нектарије, родио се у Силиврији Тракијској 1. октобра 1846. године од побожних и сиромашних родитеља Дима и Василике, добивши на крштењу име Анастасије. Прве темеље образовања Анастасије доби у свом родном месту, а у четрнаестој години отпутова у Цариград, где га неки рођак прими за помоћника у трговачкој радњи. Још од раног детињства се показала његова љубав према књизи. Као дете правио је књиге од комада папира, објашњавајући мајци како жели да у књиге записује речи Божје. Правио је такође од хартије и свештене одежде, показујући тиме своју љубав према свештеничком позиву и откривајући своје будуће призвање.
Рођена на острву Лесбосу она се замонашила у својој седамнаестој години. Дивљи Сарацени ударе на то острво и заробе све што им дође под руку, па и Теоктису са сестром јој. Када Сарацени изведу робље на пазар на острву Паросу, Теоктиса побегне из гомиле и сакрије се. Сакрије се усред острва у неки запуштени храм, где се подвизавала тридесет пет година. Упокојила се мирно 881. године.
Даровити Цариграђанин. Имао светско и духовно образовање. Постао царским логотетом и првим великашем на двору. Но живео чисто и непорочно као истински аскет. Одликовао се и великом храброшћу војничком и мудрошћу државничком. Због тога га је цар Лав Мудри веома ценио и једном га слао на Крит да преговара о миру с Арапима, који у то време беху заузели ово острво. Свршивши успешно ову своју мисију, он се врати у Цариград, и ускоро повуче од света и светских послова. Писао житија светитеља, и то саставио нових стотину двадесет два животописа и исправио пет стотина тридесет девет животописа. Упокојио се око 960. године. Из тела његовог потекло благоухано и целебно миро.
Срби по происхођењу, и сродници високих аристократа византијских. Јефтимије, најпре друг светог Атанасија и економ његове лавре, а потом оснивач манастира Дохијара. Упокојио се мирно 990. године. Његов синовац Неофит наследио свога стрица као игуман Дохијара, умножио братство и саградио велику цркву. Упокојио се почетком XI века.
Из Перги Памфилијске. Брзо јој дотужа брак са неким цариградским велможом Дометијаном, те одбегне, преруши се у мушко одело и под именом Вавиле ступи у манастир Светог Васијана у Цариграду. Но како је муж њен непрестано трагао за њом, то је она била принуђена да промени многа места, као Емесу, Синај, Јерусалим, Бејрут, и најзад опет дошла у Цариград. Замонашила се у двадесет петој години и подвизавала се седамдесет пет година. Живела свега сто година, и као игуманија једног манастира у Цариграду мирно скончала и преселила се у радост Господа свога 492. године.
Убраја се међу највеће подвижнике мисирске. Колов - означава Мали, јер беше малена раста. У скит дошао заједно са својим братом Данилом, и са превеликом ревношћу предавао се подвигу, тако да га је брат му Данило морао умеравати. Био је ученик светог Памва а доцније учитељ светом Арсенију Великом. Његов саучесник у светог Памва био је и свети Пајсије Велики. Једном кад су се он и Пајсије разговарали, какав начин подвига да предузму, јави им се ангел Божји, и нареди Јовану да остане на свом месту и поучава друге а Пајсију да иде у пустињу и живи као отшелник. Да би пробао послушност Јованову, свети Памво му нареди, да залева једну суву мотку, забодену у земљу, све докле не озелени. Без размишљања и сумње, залевао је Јован ово суво дрво три пуне године, из дана у дан, док заиста, по Божјој сили, озелени оно дрво и плод донесе. Тада Памво набра плодове с тога дрвета, однесе у цркву и раздели братији говорећи: „Приступите и окусите од плода послушности!” Јован Колов имао је мноштво ученика. Неке од његових мудрих изрека сачуване су. Упокојио се мирно и преселио у радост Господа свога.
Ова два дивна мужа беху мучена за име Христово у време цара Диоклецијана. Беху бијени веома, а затим жежени на леси железној, па онда везани коњима за репове и вучени по камењу и трњу. Тако беху растргнути на комаде, и предаше душе своје свете Богу. Мошти им сахрањене у Пентапољу.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 22.11.2020. Зачало 39.
Јеванђељско казивање о исцељењу гадаринског ђавоиманог приморава нас да се замислимо над тим да ли у наше време има ђавоиманих, и да ли је њихово исцељење било могуће само у древна времена? Авај, има њих и сад, и то прилично много.
Супруга светог Довмонта - Тимотеја, кнеза Псковског; подвизавала се као монахиња у Псковском манастиру светога Претече. Преставила се 1300. године.
Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други, иако их не сматраху боговима, називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикијски помесни сабор који беше на четири или пет година пре I васељенског сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра, папе римског и Александра, патријарха александријског (IV век), би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу новембру. Зашто баш у новембру? Зато што новембар представља девети месец после месеца марта. У месецу марту сматра се да је било створење света. А девети месец после марта узет је због девет чинова ангелских, који су најпре створени. Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових девет чинова у књизи &&О небесној Јерархији.&& Ти чинови су следећи: шестокрили серафими, многоочити херувими и богоносни престоли, господства, силе и власти, начала, архангели и ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред не отпалим ангелима: „Вонмем станем добрје, станем со страхом!” И све небеске војске верних ангела громовито су запојале: „Свјат, свјат, свјат Господ Саваот исполн небо и земља слави Твојеја!” (Види о архангелу Михаилу Књигу Исуса Навина 5, 13-15; светог Јуде 1, 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама светог архистратига Михаила и прочих небесних сила бестелестних. Амин.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 21.11.2020. Зачало 51.
У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић).
Ако смо хришћани, требало би уједно да будемо и људи који су гостољубиви, да отворимо наше домове за госте и за ходочаснике, и да се потрудимо да им обезбедимо удобност, да бринемо о њима. Овако би требало да буде, али сва је прилика да постоји духовни разлог због којег све мање испољавамо гостољубље.
БРАТ светог Григорија Чудотворца. Ова два брата: исти по имену, исти по животу, исти по слави.
ОBA два света мученика пострадали заједно са мучеником Јероном и његовом дружином. Ово су имена осталих мученика који са њим пострадаше: Никандар, Исихије, Варахије, Максимијан, Калиник, Ксантик (Ксантије), Атанасије, Теодор, Евгеније, Теофил, Валерије, Теодот, Калимах, Итарије, Гигантије, Лонгин, Темелије, Евтихије, Диодот, Кастрикије, Теагеније, Мамас, Никон, Теодул, Виктор, Доротеј, Клавдије, Епифаније, Аникат и други Јерон.
СВЕТИ Александар претрпе тешке муке при цару Максимијану, 298. године. Изјавивши да је хришћанин, он би ухваћен и примораван да принесе жртву идолима. А он не само одби да то учини, него пун пламене ревности по Богу обори жртвеник са жртвом. Разјарени Максимијан нареди да му се одсече глава. Џелат замахну мачем, али се одједном заустави. - Што чекаш, упита га цар, и не извршујеш наређење? - Имам виђење, одговори овај, и у недоумици сам шта оно може да значи. - Тада свети мученик измоли мало времена за молитву. Пошто заврши молитву, он би обезглављен. Угледавши где испред мученикове душе иде анђео, цар допусти хришћанима да тело светог мученика погребу у граду Солуну.
Свети мученици: Меласип, његова супруга Касинија, и њихов син Антонин пострадаше за Христа при цару Јулијану Богоодступнику у граду Анкири. Антонин би бачен у тамницу, а Меласип и Касинија бише обешени на мучилишном дрвету, па им тела стругаше и огњем палише. Затим светом Меласипу одсекоше ноге до колена. а светој Касинији одрезаше дојке...
Стуб од светлости јавио се над кућом, где се он родио. Из свог села Магнезије отишао у Јерусалим на поклоњење светињама, и тамо се замонашио у манастиру Светог Саве Освећеног. После десет година настанио се на гори Галасијској, и подвизавао се на столпу као столпник: чудотворац за живота и по смрти. Велико уважење према њему имао цар Константин Мономах. У старости преселио се Лазар свети у вечност, крајем XI века.